Dejan Ilić, kolumnista „Peščanika“, u intervjuu objavljenom na portalu „Bez cenzure“ izjavio je, govoreći o Pokretu
MI – Snaga naroda: „Neka ih sa Vulinom, dobro je da se to desilo“.
Ilić ima pravo da se ne slaže sa našom politikom, da kritikuje program pokreta i stavove profesora Branimira
Nestorovića. Nema, međutim, pravo da izmišljene koalicije i političke saveze predstavlja kao činjenice, naročito
kada to čini uporno i sa očiglednom namerom da ponavljanjem neistine stvori privid da je ona dokazana.
U tekstu „Političko samoubistvo“ Ilić je napisao da je Nestorović „završio u zagrljaju s Vulinom“. Sada je istu
konstrukciju ponovio i u intervjuu za „Bez cenzure“. Problem je jednostavan: nikakav politički „zagrljaj“ ne postoji.
Pokret MI – Snaga naroda nije u koaliciji sa Aleksandrom Vulinom, Pokretom socijalista, SNS-om, niti sa bilo kojim
drugim delom vlasti. Ne postoji zajednička lista, politički sporazum, dogovor o podršci ili bilo koji oblik koalicione
saradnje.
Jedina osnova za ovu konstrukciju jeste učešće profesora Nestorovića na javnoj tribini o odnosu Srbije prema
Evropskoj uniji. Na njoj je izneo stav koji MI dosledno zastupa: da je bezuslovno kretanje ka EU, praćeno
odricanjem od Kosova i Metohije i prihvatanjem stalnih političkih ucena, suprotno interesima Srbije. Sa istim
učesnicima ranije su održavane tribine o stradanju Srba u NDH i o BRIKS-u. Učešće na tribini nije koalicija, kao što
ni gostovanje političkih neistomišljenika u istoj emisiji ne znači da su postali saveznici. Ilić je dovoljno obrazovan
da tu razliku razume.
Da nije reč o slučajnoj grešci pokazuje kontinuitet njegovih tvrdnji. Još 22. decembra 2023. godine, samo pet dana
posle izbora, Ilić je u tekstu „Pismeno“ napisao: „Već imamo na delu koaliciju Vučić–Nestorović“, iako tada nije
postojao nijedan glas, sporazum ili politički postupak koji bi takvu tvrdnju potkrepio.
Kasniji događaji su ga potpuno demantovali. Posle beogradskih izbora lista oko SNS-a imala je 49 mandata, a
koalicija oko SPS-a još pet. Za većinu je bilo potrebno 56 odbornika, dok je lista MI osvojila šest mandata. Da je
Nestorović zaista želeo da „proda Beograd“, bilo je dovoljno da obezbedi samo dva glasa. To nije učinjeno, MI
odbio je da podrži SNS, Skupština grada nije konstituisana, vlast nije formirana i izbori su ponovljeni. Umesto da
posle toga povuče svoju tvrdnju o „koaliciji Vučić–Nestorović“, Ilić je nastavio istu kampanju. Izmišljenu koaliciju
zamenila je laž o „prodaji Beograda“, a potom navodni „zagrljaj sa Vulinom“. Menjaju se etikete, dok cilj ostaje isti:
MI treba po svaku cenu predstaviti kao prikriveni deo vlasti.
Pritom se prećutkuje ko je zaista doprineo opstanku SNS-a u Beogradu. Na ponovljene izbore u junu 2024. nisu
izašli Stranka slobode i pravde, Srbija centar i koalicija NADA. Bojkotom su podelili opozicione birače, oborili
izlaznost i doprineli tome da lista oko SNS-a osvoji 64 od 110 mesta i samostalno formira većinu. Za to vreme MI –
Snaga naroda izašao je na izbore, osvojio deset mandata i ponovo odbio koaliciju sa SNS-om.
Tako se oni koji su ostali kod kuće predstavljaju kao dosledni protivnici režima, dok se onaj ko je odbio da SNS-u
obezbedi većinu proglašava njegovim saradnikom. To više nije politička analiza, već svesna zamena teza.
Razlog za ovu kampanju je jasan: ni vlast, ni postojeća opozicija, ni njihovi medijski krugovi ne žele samostalnog
političkog činioca na sceni Srbije. Od pokreta MI očekuje se da pripadne jednom od dva unapred određena tabora.
Ako ne prihvatimo vlast, traži se da se bezuslovno stavimo pod kontrolu samoproglašene „prave opozicije“. Ako
odbijemo njene ideološke diktate, političke kalkulacije i oslanjanje na strane centre moći, odmah bivamo proglašeni
prikrivenim saradnicima režima. Nije slučajno ni to što isti politički akteri koji napadaju pokret MI danas napadaju i
studentsku listu. Njihov najveći strah nije da će antisistemske snage izgubiti od vlasti, već da će uspeti i zameniti ih
u političkom prostoru koji su odavno počeli da smatraju sopstvenim posedom – svojevrsnom političkom „Koza
nostrom“ u koju niko novi i samostalan ne sme da uđe.
U toj podeli nema mesta za političku snagu koja odluke donosi samostalno i ne traži dozvolu ni od vlasti, ni od
opozicionih partijskih centrala, ni od stranih ambasada. Zato MI mora biti označen, diskreditovan i uguran u tuđi
tabor – ne zato što je dokazano da sarađuje sa SNS-om ili Vulinom, već zato što odbija da bude privezak bilo kog
političkog bloka.
Metod je dobro poznat: najpre se bez dokaza plasira tvrdnja da je neko „Vučićev“, da je „prodao Beograd“ ili
„završio sa Vulinom“. Zatim se ona ponavlja u kolumnama, intervjuima i medijskim nastupima sve dok ne počne da
se koristi kao nesporna činjenica. Ponavljanje treba da zameni dokaz, a etiketa raspravu o stvarnim političkim
postupcima.
To je gebelsovština na nivou „Informera“, možda i podmuklija jer je upakovana u intelektualnu oblandu i
predstavljena kao politička analiza. Oblanda je drugačija, ali je mehanizam isti: etiketirati, ponavljati i čekati da se
neistina primi kao istina.
Pokret MI – Snaga naroda neće dokazivati svoju opozicionost prihvatanjem tuđih ideoloških diktata, učestvovanjem
u političkim spletkama ili povezivanjem sa stranim interesima na štetu Srbije. Ako je cena političke samostalnosti da neko vreme stojimo sami, stajaćemo sami. Saveznike ćemo tražiti među narodom i onima koji sa nama dele
vrednosti slobode, suverenosti, očuvanja Kosova i Metohije, odbrane državnih i nacionalnih interesa i stvarne
promene sistema. Ne među onima koji savezništva grade na spletkama, etiketiranju i stranim interesima.
Dejan Ilić ne mora da podržava Branimira Nestorovića. Ali ako pretenduje na ulogu javnog intelektualca i političkog
analitičara, morao bi da pokaže bar onoliko poštovanja prema činjenicama koliko zahteva od medija koje kritikuje.
U suprotnom, „Peščanik“ nije alternativa „Informeru“, već samo njegova stilski uglađenija verzija.
Advokat Marko Živanović
odbornik u skupštini grada Beograda u ime Pokreta MI-Snaga naroda
zamenik člana u stalnom sastavu Republičke izborne komisije
