Niko ne zna kada će biti datum (vanrednih) izbora jer su režim i Aleksandar Vučić upravljeni ne prema interesima Srbije – oni lažu da se upravljaju prema tome – već je reč o proceni kada će on lično i vladajuća koalicija imati projektovani najveći rejting, ocenjuje Cvijetin Milivojević, navodeći da je stoga praktično celo društvo “zarobljenik Vučićeve umišljenosti da će ponovo uspeti da vrati deo svog odbeglog biračkog tela”.
Srpski politikolog i novinar ocenio je i da dok traje nagađanje oko mogućeg termina izbora vlast vodi “beskrupuloznu kampanju rušenja države, institucija i ustavnog poretka zemlje, dok kao da je proklamovano načelo da pripadnici vladajuće stranke priznaju isključivo sud svoje partije”.
“Dok su oni (vlast) u konstantnoj kampanji, svaka javna ličnost kritički nastrojena prema režimu prolazi kroz ‘toplog zeca’. Što je najgore, tu nije reč o polemikama za izgovorenu javnu reč, nego se radi o diskreditaciji, difamaciji svih protivnika vlasti na ličnoj osnovi, što je nezabeleženo u modernoj istoriji Srbije. Podsećam da su stranačke izborne aktivnosti zabranjene van izbornog perioda”, ističe Milivojević i dodaje da posebno predsednik Republike “zagađuje atmosferu, jer se pojavljuje kao predsednik tobože svih građana, istovremeno ‘držeći banku’ na stranačkim mitinzima, i otvarajući dublji front sa većinom građana Srbije”.
Milivojević se pita je li moguće da se još najavljuje da će se koaliciona lista vlasti zvati “Ujedinjena Srbija”, navodeći “oko čega ujedinjena, je l’ oko njegove bitke sa većinskom Srbijom?”, te procenjujući da “Vučić više nikad ne može ubediti većinsku Srbiju da je ono što on radi u skladu sa Ustavom i zakonima ove zemlje”.
“Zbog toga su i izbili protesti posle pada nadstrešnice. Njemu su studenti rekli ‘Nisi nadležan’. Predsednik nije nadležan da odlučuje o tome kad će biti vanredni parlamentarni izbori. On je pak obavezan da ispuni zahtev Vlade za raspuštanje Skupštine. Ako Vlada hoće sebi da skrati mandat, njegovo nije da razmišlja o tome nego da potpiše”, objašnjava ustavne procedure Milivojević.
Komentarišući nedavna oprečna istraživanja javnog mnjenja koja su se u javnosti pojavila, on je istakao da ne bi licitirao brojkama, budući da je, kako kaže, istraživački posao komleksan i veoma zahtevan, ali je naglasio da se uzevši u obzir i jedno i drugo i treće istraživanje, može izvući nekakva srednja vrednost – “lista vladajuće koalicije i studentska lista su otprilike izjednačene, na oko 40 odsto podrške”.
“Čak mislim da vladajuća koalicija može maksimum do 40 odsto, a da je studentska lista minimum na tom postotku. Naravno, to ne govori mnogo o tome ko bi mogao posle izbora formirati vlast”, ističe politikolog.
Analizirajući aspekte učešća na izborima slabijeg partnera vlasti – SPS-a, samostalno ili u koaliciji sa SNS-om, Milivojević kaže da je “više nego izvesno da će SPS biti deo objedinjene vladajuće koalicije”.
“Bio bi preveliki rizik da ostanu ispod cenzusa, takođe, SNS dobija veći procenat sa njima nego ako SPS ne bude deo liste.”
Opoziciji, kako proevropskoj tako i desnoj, nacionalnoj, savetuje da se grupiše i da bi trebalo da se skoncentriše na najviše dve liste, po jedna sa svake strane.
“Čak je i istraživanje CRTA poruka da opozicija na gomili ima nemali broj glasova. Ali to znači da bi obe grupacije, ako već razmišljaju o izlasku, trebale biti grupisane, iako mislim da bi bilo idealno da svi iz opozicije nastupe kao jedna lista. Ako se ima na umu rušenje režima, poslužimo se primerom iz 2000. (pobeda DOS-a nad vlašću Slobodana Miloševića). Rekao bih i da se približavamo tački ključanja u kojoj će se i sleva i zdesna složiti da Vučić nije budućnost Srbije”, zaključio je Cvijetin Milivojević.
Simptom/M. M.
