Нико не зна када ће бити датум (ванредних) избора јер су режим и Александар Вучић управљени не према интересима Србије – они лажу да се управљају према томе – већ је реч о процени када ће он лично и владајућа коалиција имати пројектовани највећи рејтинг, оцењује Цвијетин Миливојевић, наводећи да је стога практично цело друштво “заробљеник Вучићеве умишљености да ће поново успети да врати део свог одбеглог бирачког тела”.

Српски политиколог и новинар оценио је и да док траје нагађање око могућег термина избора власт води “бескрупулозну кампању рушења државе, институција и уставног поретка земље, док као да је прокламовано начело да припадници владајуће странке признају искључиво суд своје партије”.

“Док су они (власт) у константној кампањи, свака јавна личност критички настројена према режиму пролази кроз ‘топлог зеца’. Што је најгоре, ту није реч о полемикама за изговорену јавну реч, него се ради о дискредитацији, дифамацији свих противника власти на личној основи, што је незабележено у модерној историји Србије. Подсећам да су страначке изборне активности забрањене ван изборног периода”, истиче Миливојевић и додаје да посебно председник Републике “загађује атмосферу, јер се појављује као председник тобоже свих грађана, истовремено ‘држећи банку’ на страначким митинзима, и отварајући дубљи фронт са већином грађана Србије”.

Миливојевић се пита је ли могуће да се још најављује да ће се коалициона листа власти звати “Уједињена Србија”, наводећи “око чега уједињена, је л’ око његове битке са већинском Србијом?”, те процењујући да “Вучић више никад не може убедити већинску Србију да је оно што он ради у складу са Уставом и законима ове земље”.

“Због тога су и избили протести после пада надстрешнице. Њему су студенти рекли ‘Ниси надлежан’. Председник није надлежан да одлучује о томе кад ће бити ванредни парламентарни избори. Он је пак обавезан да испуни захтев Владе за распуштање Скупштине. Ако Влада хоће себи да скрати мандат, његово није да размишља о томе него да потпише”, објашњава уставне процедуре Миливојевић.

Коментаришући недавна опречна истраживања јавног мњења која су се у јавности појавила, он је истакао да не би лицитирао бројкама, будући да је, како каже, истраживачки посао комлексан и веома захтеван, али је нагласио да се узевши у обзир и једно и друго и треће истраживање, може извући некаква средња вредност – “листа владајуће коалиције и студентска листа су отприлике изједначене, на око 40 одсто подршке”.

“Чак мислим да владајућа коалиција може максимум до 40 одсто, а да је студентска листа минимум на том постотку. Наравно, то не говори много о томе ко би могао после избора формирати власт”, истиче политиколог.

Анализирајући аспекте учешћа на изборима слабијег партнера власти – СПС-а, самостално или у коалицији са СНС-ом, Миливојевић каже да је “више него извесно да ће СПС бити део обједињене владајуће коалиције”.

“Био би превелики ризик да остану испод цензуса, такође, СНС добија већи проценат са њима него ако СПС не буде део листе.”

Опозицији, како проевропској тако и десној, националној, саветује да се групише и да би требало да се сконцентрише на највише две листе, по једна са сваке стране.

“Чак је и истраживање ЦРТА порука да опозиција на гомили има немали број гласова. Али то значи да би обе групације, ако већ размишљају о изласку, требале бити груписане, иако мислим да би било идеално да сви из опозиције наступе као једна листа. Ако се има на уму рушење режима, послужимо се примером из 2000. (победа ДОС-а над влашћу Слободана Милошевића). Рекао бих и да се приближавамо тачки кључања у којој ће се и слева и здесна сложити да Вучић није будућност Србије”, закључио је Цвијетин Миливојевић.

Симптом/М. М.