Više udruženja građana i pojedinaca podržalo je danas inicijativu Ekološkog ustanka da se voda, kao prirodno bogatstvo od strateškog značaja, stavi pod posebnu ustavnu zaštitu.

Među udruženjima koja su pružila podršku inicijativi su Zdravo društvo, Narodna mreža, Srpski nacionalni forum i Srpski demokratski savez.

Predsednik Ekološkog ustanka i narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta istakao je da Srbija „nema većeg nacionalnog i društvenog interesa, nego da pokaže da brine o svojoj budućnosti“.

„Dve trećine sveta skapava od žeđi. Mi još uvek nismo žedni, ali to nam kuca na vrata“, rekao je Jovanović na konferenciji za medije „Voda – zaštićeno dobro u Ustavu“.

Dodao je da će pritisak na prirodne resurse Srbije biti sve veći.

„Svaki dan smo na terenu. Borba će se nastaviti“, rekao je Jovanović.

On je pozdravio bivšeg ministra Gorana Trivana za kojeg je rekao da je „jedini koji je nešto uradio kad je u pitanju zaštita prirode“.

„Ako će nešto da ujedini i digne ljude na pobunu, to je ekologija“, poručio je Jovanović.

Narodna poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović rekla je da postojeći Ustav, pored toga što garantuje pravo na zdravu životnu sredinu, ne prepoznaje pravo na zdravu i pijaću vodu.

„Poslednjih godina postoji sve veća zabrinutost građana zbog zagađenja vode, prekomerne eksploatacije prirodnih resursa, nedostatka transparentnosti u upravljanju vodnim resursima i mogućnosti da interes privatnog kapitala bude stavljen ispred javnog interesa“, navela je Nestorović.

Istakla je da je pristup pijaćoj vodi osnovno ljudsko pravo, te da je neophodno da Srbija ustavom garantuje posebnu zaštitu voda, pravo građana na zdravu i dostupnu pijaću vodu i obavezu države da štiti vodne resurse u javnom interesu.

„U Srbiji već sada imate građane koji nemaju pijaću vodu, 80 odsto izvorišta pijaće vode se nalazi pod stranim kapitalom, odnosno koristi se prilikom koncesije sa mogućnošću produžetka na svakih pet godina, što bi eventualno moglo da znači i pravo korišćenja vode u trajanju od 90 godina. To je, praktično, uzurpacija“, poručila je Nestorović.

Ona je navela da je Ekološki ustanak 8. juna predao svim opozicionim i vladajućim strankama, civilnom sektoru i studentskom pokretu inicijativu da se Ustavom garantuje pravo na zdravu i pijaću vodu, međutim nisu sakupili dovoljan broj potpisa narodnih poslanika kako bi ta inicijativa ušla u skupštinsku proceduru.

Bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić rekla je da je kontrola nad vodama u Srbiji regulisana Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće koji donosi ministarstvo zdravlja i koji mora da bude usaglašen sa pet različitih zakona.

Navela je da u Vojvodini podzemne vode sadrže velike koncentracije arsena, amonijaka i mangana, ističući da to može da dovede do različitih bolesti, uključujući autoimune i maligne.

„Mikrobiološka neispravnost najčešće pogađa seoske vodovode i individualne bunare, dok su gradski vodovodni sistemi, poput beogradskog, generalno pod dobrom mikrobiološkom kontrolom“, istakla je Grujičić.

Dodala je da u vodovodnom sistemu Srbije veliki problem predstavljaju dotrajale cevi čija je zamena, kako je rekla, apsolutno neophodna.

Profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić istakao je da je Srbija među najgorim državama u Evropi kada je reč o biodiverzitetu, umiranju od bolesti koje su povezane sa zagađenjem vazduha, po uništenju zelenih površina i negativnim efektima klimatskih promena.

On je naglasio da je „jedna od najvećih zabluda“ da je Srbija bogata vodnim resursima.

„Najsiromašniji smo na Balkanu i naše površinske vode su u priličnoj meri lošeg kvaliteta. Beograd, kao jedan od retkih velikih evropskih gradova, nema sistem za prečišćavanje otpadnih i fekalnih voda“, rekao je Ristić.

Dodao je da bi svi trebalo da podrže inicijativu Ekološkog ustanka jer je reč o, kako je naveo, egzistencijalno važnoj inicijativi koja treba da bude usvojena u Skupštini Srbije.

Izvor: Beta