SNS je na vlast došao na krilima veleizdaje. Prethodni žuti režim napravio je nemalo nacionalne štete, ali nije prodao sever Kosova.
Štošta ima da se kaže o njegovim nacionalnim gresima, od potpunog prepuštanja Albancima većeg, južnog dela Kosova i Metohije, pod maskom zamene statusno neutralne misije UN strukturama EU (EULEKS) koje su na terenu radile u korist prištinskih separatista; preko izrazito nezahtevnog pa i blagonaklonog odnosa prema Hrvatskoj onda kada je ona mogla da nam učini niz ustupaka u kontekstu obavezujućeg regulisanja odnosa sa susedima radi ulaska u EU (npr. po pitanju statusa preostale srpske manije, otete imovine našim prognanicima, granice na Dunavu); do nakaradne kulturno-identitetske politike u samoj Srbiji.
Ipak, malo zbog ličnog stava Borisa Tadića po tom pitanju (koji je izgleda polazio od toga da je baš bolesno trgovati sa teritorijama gde Srbi predstavljaju preko 95 posto stanovništva), a verovatno više usled svesti vrha Demokratske stranke da bi se ona – opterećena realnom predstavom da velikim delom nije nacionalno posvećena – našla pod ogromnim pritiskom besnih građana i „patriotskih“ oponenata da je na zahtev Brisela velikoalbanskim ekstremistima predala i etnički a ne samo državnopravno srpski sever Kosova.
Vučić i Nikolić to su iskoristili da se tajno zakunu na vazalnu vernost Angeli Merkel, te su u tom svetlu, pošto budu dovedeni na čelo države, očito preuzeli obavezu da fazno srpski sever Kosova, gde albanski separatisti nisu mogli ni da pomole nos, pretvore u njihovu prćiju. To su, po principu kuvanja žabe (srpskog naroda), od 2013. do 2022. obavili.
Sled događaja bio je ovakav: Briselski sporazum 1 (koji je sam po sebi, da je celovito primenjen te da evropske integracije nisu bile samo mamac, mogao da bude podnošljiv kompromis za ulaza Srbije u EU); Briselski sporazum 2 i ključno, totalno neprihvatljivo, ukidanje Civilne zaštite (vojno-policijske jedinice koja je branila krajeve kojima se bavimo); niz drugih po albansku stranu povoljnih aranžmana (od telefonije do energetike); konačno, iracionalno, iz Beograda naređenog, povlačenja Srba i iz kosovskih institucija u kojima su dominirali na Severnom Kosovu, kako bi tamo, od policije do administracije, bili dovedeni Albanci iz drugih krajeva Kosova i Metohije sa ciljem zaokruživanja okupacije.
Na to se 2023. godine nadovezalo Vučićevo protivustavno, usmeno prihvatanje Francusko-nemačkog plana o priznanju Kosova (eksplicitno regulisanje odnosa sa njim na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija koja se odnosi na suverene države – o čemu govore 1. i 2. član istog – te saglasnost iskazana u njegovom 4. članu da naša secesionistička pokrajina postane članice svih, uključujući i tu krovnu, međunarodnih organizacija).
Sve u svemu SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem (posle kraćeg perioda dvovlašća sa Tomislavom Nikolićem), sebi je otvorio kapije vlasti i obezbedio opstanak na njoj, kvislinškim služenjem interesima NATO sila koje su izvršile agresiju na Srbiju 1999. godine, te zadovoljavanjem apetita njihovih albanskih pulena. Radikalski patriotski kredibilitet poslužio je kao zastor za izdaju, a sada „vučićevci“ nastavljaju da je za svoju hipnotisanu glasačku populaciju (koja ne shvata šta se dešava), kao i za interesnu zajednicu (često ultra radikalske provenijencije) koja razume o čemu se radi ali joj treba laž za anesteziranje „srpske duše“ – prikriva ura-patriotskim besmislicama. Izdajnici se i dalje bez srama busaju u „srpska prsa“.
Međutim, Vučić dobro zna da će uskoro morati da nastavi da direktno igra veleizdajničko kolo. Zapad shvata da je istrošen i nepristojno opterećen mafijaško-autokratskim teretom, kao npr. Milo Đukanović par godina pre pada sa vlasti, ali je spreman da mu progleda kroz prste da ukrade još jedan izborni ciklus vlasti, pod uslovom da mu da nove ustupke na račun Srbije.
Na kvislinškom stolu se najverovatnije nalaze: ukidanje vojne neutralnosti i postepeno uvođenje Srbije u NATO; prepuštanje lažnom kosovskom pravosuđu niza naših veterana koje ono sada traži zbog navodnih ratnih zločina; prekid odnosa sa Rusijom; prihvatanje laži o genocidu u Srebrenici i još nemalo toga tome sličnog. Sve što sada SNS navodno brani, samo pumpa da bi mogao da proda po višoj ceni, naravno uz izgovor da je neko drugi za to kriv.
Najbolji dokaz da je tako predstavlja pojačano delovanje Vučićevih propagandista u prilog pripreme javnosti za ono što sledi. Oni malo značajniji režimski spin majstori to rade još relativno diskretno, ali zato su kao avangarda pušteni sa lanca novopečeni obrađivači javnog mnenja, sa komično intelektualnim imidžom.
Tako neka Andrea Jovanović – koliko znam kvazimarkstistička apologetkinja vulgarnomaterijalističkog SNS kartela, sa okupacionim specijalizacijama u domenu „demokratije“ i „ljudskih prava“ – sada besramno piše: „Mislim da treba da bude jasno kao gvozdeni zakon istorije: sve što vlast ekstra da zapadu narednih meseci, direktna je posledica obojene revolucije i pre svega učešća patriota i onih koji su pravoslavlje zamenili pumposlavjem u njoj“.
Bizarno i bezobrazno, a bogami i „intelektualno“ na nivou Dragana J. Vučićevića. No, to sada i nije bitno. Suština je što je jasno da iz zagađenih režimskih kuloara do nas stiže zadah nove, i to očito, kako je planirano, intenzivne, faze veleizdaje.
Vučić mora svojim evroatlantskim gospodarima da plati novu izdajničku ratu za njihovu podršku da opstane na vlasti, a njegove sluge, za sada sa dna kace a posle izbora i ostale, moraće da se svojski potrude da brane njegovu politiku i za SNS izdaju optužuju – u duhu Orvelovskog dekodiranja jezičke perverzije totalitarnih režima – one koji joj se opiru!
Nadam se da istinski patriotska Srbija to neće mirno posmatrati jer više nema mesta za laži i prevare kada se radi o bilo kome ko nije baš glup, niti beskrajno pokvaren. Potpuno je jasno šta je Vučić već uradio našim nacionalnim interesima i šta namerava dalje da im čini. Zato svi imamo moralnu obavezu najvišeg nivoa da se tome odlučno suprotstavimo.
Borba za nacionalno i demokratsko oslobođenje Srbije mora da bude maksimalno intenzivirana u narednom periodu jer kao u najtragičnijim razdobljima naše povesti – da se poslužim rečima Ljubomira Simovića – „sad su crni, vuneni, repovi izrasli, sad te igle, crnim repovima, šiju, zastave i pоkrоv zа Srbiјu“.
Moramo te paklene igle da izbijemo Vučiću i njegovim ogavnim sledbenicima iz ruku dok ne završe crni pokrov, inače će od Srpstva ostati samo „spaljena zemlja“, ispunjena đubrištima laži sličnih gore pomenutim!
Dragomir Anđelković
