СНС је на власт дошао на крилима велеиздаје. Претходни жути режим направио је немало националне штете, али није продао север Косова.
Штошта има да се каже о његовим националним гресима, од потпуног препуштања Албанцима већег, јужног дела Косова и Метохије, под маском замене статусно неутралне мисије УН структурама ЕУ (ЕУЛЕКС) које су на терену радиле у корист приштинских сепаратиста; преко изразито незахтевног па и благонаклоног односа према Хрватској онда када је она могла да нам учини низ уступака у контексту обавезујућег регулисања односа са суседима ради уласка у ЕУ (нпр. по питању статуса преостале српске маније, отете имовине нашим прогнаницима, границе на Дунаву); до накарадне културно-идентитетске политике у самој Србији.
Ипак, мало због личног става Бориса Тадића по том питању (који је изгледа полазио од тога да је баш болесно трговати са територијама где Срби представљају преко 95 посто становништва), а вероватно више услед свести врха Демократске странке да би се она – оптерећена реалном представом да великим делом није национално посвећена – нашла под огромним притиском бесних грађана и „патриотских“ опонената да је на захтев Брисела великоалбанским екстремистима предала и етнички а не само државноправно српски север Косова.
Вучић и Николић то су искористили да се тајно закуну на вазалну верност Ангели Меркел, те су у том светлу, пошто буду доведени на чело државе, очито преузели обавезу да фазно српски север Косова, где албански сепаратисти нису могли ни да помоле нос, претворе у њихову прћију. То су, по принципу кувања жабе (српског народа), од 2013. до 2022. обавили.
След догађаја био је овакав: Бриселски споразум 1 (који је сам по себи, да је целовито примењен те да европске интеграције нису биле само мамац, могао да буде подношљив компромис за улаза Србије у ЕУ); Бриселски споразум 2 и кључно, тотално неприхватљиво, укидање Цивилне заштите (војно-полицијске јединице која је бранила крајеве којима се бавимо); низ других по албанску страну повољних аранжмана (од телефоније до енергетике); коначно, ирационално, из Београда наређеног, повлачења Срба и из косовских институција у којима су доминирали на Северном Косову, како би тамо, од полиције до администрације, били доведени Албанци из других крајева Косова и Метохије са циљем заокруживања окупације.
На то се 2023. године надовезало Вучићево противуставно, усмено прихватање Француско-немачког плана о признању Косова (експлицитно регулисање односа са њим на основу Повеље Уједињених нација која се односи на суверене државе – о чему говоре 1. и 2. члан истог – те сагласност исказана у његовом 4. члану да наша сецесионистичка покрајина постане чланице свих, укључујући и ту кровну, међународних организација).
Све у свему СНС, на челу са Александром Вучићем (после краћег периода двовлашћа са Томиславом Николићем), себи је отворио капије власти и обезбедио опстанак на њој, квислиншким служењем интересима НАТО сила које су извршиле агресију на Србију 1999. године, те задовољавањем апетита њихових албанских пулена. Радикалски патриотски кредибилитет послужио је као застор за издају, а сада „вучићевци“ настављају да је за своју хипнотисану гласачку популацију (која не схвата шта се дешава), као и за интересну заједницу (често ултра радикалске провенијенције) која разуме о чему се ради али јој треба лаж за анестезирање „српске душе“ – прикрива ура-патриотским бесмислицама. Издајници се и даље без срама бусају у „српска прса“.
Међутим, Вучић добро зна да ће ускоро морати да настави да директно игра велеиздајничко коло. Запад схвата да је истрошен и непристојно оптерећен мафијашко-аутократским теретом, као нпр. Мило Ђукановић пар година пре пада са власти, али је спреман да му прогледа кроз прсте да украде још један изборни циклус власти, под условом да му да нове уступке на рачун Србије.
На квислиншком столу се највероватније налазе: укидање војне неутралности и постепено увођење Србије у НАТО; препуштање лажном косовском правосуђу низа наших ветерана које оно сада тражи због наводних ратних злочина; прекид односа са Русијом; прихватање лажи о геноциду у Сребреници и још немало тога томе сличног. Све што сада СНС наводно брани, само пумпа да би могао да прода по вишој цени, наравно уз изговор да је неко други за то крив.
Најбољи доказ да је тако представља појачано деловање Вучићевих пропагандиста у прилог припреме јавности за оно што следи. Они мало значајнији режимски спин мајстори то раде још релативно дискретно, али зато су као авангарда пуштени са ланца новопечени обрађивачи јавног мнења, са комично интелектуалним имиџом.
Тако нека Андреа Јовановић – колико знам квазимаркстистичка апологеткиња вулгарноматеријалистичког СНС картела, са окупационим специјализацијама у домену „демократије“ и „људских права“ – сада бесрамно пише: „Мислим да треба да буде јасно као гвоздени закон историје: све што власт екстра да западу наредних месеци, директна је последица обојене револуције и пре свега учешћа патриота и оних који су православље заменили пумпославјем у њој“.
Бизарно и безобразно, а богами и „интелектуално“ на нивоу Драгана Ј. Вучићевића. Но, то сада и није битно. Суштина је што је јасно да из загађених режимских кулоара до нас стиже задах нове, и то очито, како је планирано, интензивне, фазе велеиздаје.
Вучић мора својим евроатлантским господарима да плати нову издајничку рату за њихову подршку да опстане на власти, а његове слуге, за сада са дна каце а после избора и остале, мораће да се својски потруде да бране његову политику и за СНС издају оптужују – у духу Орвеловског декодирања језичке перверзије тоталитарних режима – оне који јој се опиру!
Надам се да истински патриотска Србија то неће мирно посматрати јер више нема места за лажи и преваре када се ради о било коме ко није баш глуп, нити бескрајно покварен. Потпуно је јасно шта је Вучић већ урадио нашим националним интересима и шта намерава даље да им чини. Зато сви имамо моралну обавезу највишег нивоа да се томе одлучно супротставимо.
Борба за национално и демократско ослобођење Србије мора да буде максимално интензивирана у наредном периоду јер као у најтрагичнијим раздобљима наше повести – да се послужим речима Љубомира Симовића – „сад су црни, вунени, репови израсли, сад те игле, црним реповима, шију, заставе и покров за Србију“.
Морамо те паклене игле да избијемо Вучићу и његовим огавним следбеницима из руку док не заврше црни покров, иначе ће од Српства остати само „спаљена земља“, испуњена ђубриштима лажи сличних горе поменутим!
Драгомир Анђелковић
