Neki detalji iz „sivija” Novaka Đokovića najtrofejnijeg tenisera u istoriji ovog sporta.
Nosilac olimpijskog zlata i bronze, dvadeset i četiri puta trijumfovao na Grend slem turnirima, četrdeset ATP titula na najvećim svetskim turnirima, pet puta proglašavan za najboljeg sportistu sveta, prvi na svetskoj ATP listi čak 428 sedmica. Trebalo bi još mnogo prostora da se pobroje svi njegovi sportski uspesi i trofeji. O humanitarnom radu i brojnim milionskim donacijama širom sveta drugom prilikom. Čovek ogromnog srca i široke duše.
Uzalud. Trebalo je samo pročitati brojne komentare posle Đokovićevog poraza u polufinalu Vimbldona od trenutno najboljeg tenisera sveta Janika Sinera.
„Prošao je Nolo kao i obojena revolucija”. „Jujujuju što mi je žao hahahahaah”.
„Janike cepaj foliranta”.
„Postoje ljudi koji jednostavno vole da se glupiraju! Šteta što je jedan od njih baš Novak, ali šta da se radi kada je tako!” „Došlo je na naplatu sva ona sreća što je imao tokom karijere, sad se to vraća.”
„Može da igra i moj deda Mijailo, ali će moja baba Dobrinka da ga grdi što se tako mator u gaćama glupira pred tolikim svetom! Na nesreću, ovog nema ko da grdi jer ti oko njega nisu na intelektualnom nivou moje babe Dobrinje!”
„Ili radi ono što voliš Novače ili nađi drugi hobi, ti bar možeš da biraš.”
„A sad lepo kao i lani, celo leto na hrvatsku obalu. I uz koktelčiće i ležaljku da podrzavaš studentske plenume!”
Sjajan je, bolji od svih sportista sa ovih prostora. Ima stav i karakter. Podržao je studente. To je razlog da ga mrze.
Društvo se kao i čovek navikava na gadosti. Ono što se do pre neki dan smatralo nenormalnim danas je deo svakodnevne rutine. Ono što je izazivalo odbojnost danas je simpatično. Uz „dobre” trenere, razne tabloide, kojekakve „analitičare”, nazovi novinare, srpsko društvo je u stanju toliko dobro utrenirati, usavršiti i dovesti dotle da zamrzi najboljeg sportistu u istoriji Srbije. Jedan lik ga nazva „propali” teniser.
Dođu tako vremena kada I ateisti zavape „Bože sačuvaj”. Zdrav razum i trezvenost na ovim prostorima nikada nisu bili na ceni. Žilava je to bolest, dubinski uokorenjena.
Duhovne i moralne fukare nema nigde više nego u Srbiji. Beskarakternost, besprincipijalnost poput epidemije zahvatile su celo društvo. Uništavaju sposobne i kvalitetne. Na taj način stvaraju životni prostor za poslušne i mediokritete.
Prosto je neverovatno da razni portali, podkasti, novine puštaju najgore moguće komentare koji prosto vrve od mržnje, zloće, zluradosti. Srpska novinarska branša tako na najbolji mogući način dokazuje koliko je nezainteresovana za širenje govora mržnje kojeg na ovim prostorima i u takvim nazovi medijima ima u izobilju.
Novinarstvo se u Srbiji, ima tome i cela decenija, svelo na obični „klik” odnosno pisanje takozvanih „klibejt” vesti i puštanje najvećih mogućih bljuvotina u komentarima gde „nedovršeni” ljudi leče svoje komplekse, a partijski botovi uredno zarađuju svoje dnevnice.
Sve se to dešava unutar septičke jame zvane medijski prostor Srbije.
