Kad je uzurpirajući vlast počeo Srbiju da uništava i ponižava Vučić se poredio sa Džordanom, legendarnim američkim košarkašem, verovatno najboljim ikada koji se pojavio u igri između dva obruča. Nedavno se poredio sa Mesijem, čudesnim Argenticem, svakako jednim od najboljih fudbalera sveta. Kao dokazani antitalenat za bilo koji sport, Vučić je po ko zna koji put dokazao koliko je njegova umišljenost, bahatost i samozaljubljenost ozbiljan poremećaj koji svakog dana proizvodi štetu srpskom narodu i državi.
Sa Džordanom se poistovetio u autorskom tekstu Informera, a sa Mesijem u svom poslednjem nastupu na Prvoj televiziji kod Marije Savić. Prethodno se postarao da čitava Srbija izgleda i deluje kao sadržaj Informera koji uobličava zajedno sa svojim drugarom.
Uočljiva razlika u visini između Džordana i Mesija najbolje pokazuje koliko je ozbiljan i nezaustavljiv pad rejtinga osobe koja o svemu odlučuje u Srbiji i što je najgore smatra da još može svojim nedelima da doprinese totalnom uništenju Srbije.
Gostujući na Prvoj, nije propustio priliku da po ko zna koji put spomene Srđana Škora. Ponovo je izrekao laž kako sam navodno hteo da mu sina tuširam osiromašenim uranijumom i zapitao se šta bi on, posle toga, trebalo da uradi kad bi se slučajno sreli, naglasivši kako on nije kao ja. Voditeljka je ćuteći samo treptala, verovatno u znak odobravanja, kao i za sve drugo što je nalagao u svom nastupu. Ćutali su i svi koji su morali reagovati na otvoreno targetiranje i ugrožavanje bezbednosti Srđana Škora, pogotovu što se to, kad je Vučić u pitanju ne dešava prvi put. Naprotiv. Postala je praksa u njegovim stalnim obraćanjima javnosti.
Najviše od svega voleo bih da mogu da ga izvedem na sud zbog izrečenih laži i otvorenih pretnji, ali i moj advokat Ninić i ja znamo da je zaštićeniji od belih medveda i da bi svaka tužba bila unapred odbačena, a onda bi takvim odlukama Vučić radosno mahao u javnosti.
Dakle, da rasčistimo odmah – nikada nisam nigde rekao da ću tuširati Vučićevog sina osiromašenim uranijumom. To je čak zvanično potvrdilo i Tužilaštvo na koje su i Vučić, njegova kompletna vlada sa vladajućom partijom i njihovim satelitima vršila pritisak da me osude i zatvore. Odgovorni ljudi u Tužilaštvu su pogledali snimak i utvrdili da ne postoje elementi onoga o čemu Vučić toliko puta glumeći nekakvu zabrinutost i žrtvu priča. Pojednostavljeno, nije se desilo ono što Vučić uporno tvrdi da jeste. O tome, uostalom, dovoljno govore i brojne presude u moju korist protiv Vučićevih medija koji su, sledeći šefa, isto to tvrdili.
E, sad, šta bi on to trebalo da uradi kad bi se negde slučajno sreli. Za početak da se pomoli Bogu i zatraži oproštaj za sve one užase koje je svojim delovanjem priredio meni, mojoj porodici i svima onima koji su na bilo koji način zabrinuti za moju sudbinu. Moleći za oproštaj da traži neku blažu kaznu za sebe i svoje, jer ono što je činio, ako ima i malo pravde na ovom svetu ne može proći nekažnjeno. Da pogleda sebe i sagleda, ukoliko je u stanju, koliko je zla svojim postupcima naneo nedužnim ljudima. Nisam ni Crkva, ni adresa koja mu može u tome pomoći.
Na stranu, što mu sve i da hoću ne mogu oprostiti, ni zaboraviti, svu patnju i brojne neprospavane noći, svakodnevnu zebnju kako opstati, a ostati svoj, ogroman strah mojih najbližih za moj život i zdravlje, posle izgovorenih neistina i stalnih targetiranja koje sa manje ili više oscilacija, zahvaljujući njemu, neprestano traju evo već 12 godina…
To što najdirektnije ugrožavanje mog i života moje porodice od strane čoveka koji o svemu odlučuje u Srbiji, nedovoljno tangira javnost, ne govori o meni već o živom blatu u koje je gurnuta naša zemlja i narod. Tako je stvorena neobična hijerarhija ko može biti žrtva u Srbiji, na čiju ugroženost se reaguje i organizuju kampanje odbrane, začinjene naslovnim stranama i tekstovima plasiranim na udarnim mestima.
Koliko god bio ugrožen Škoro i njegova porodica o tome nećete čuti saopštenja, ni zvanična coktanja organizovano zabrinutih osoba, niti pročitati bilo šta na tu temu. Možda je tako i najbolje, jer to daje dodatnu snagu i motiv da se ne odustane od borbe, čak i kad ona deluje potpuno besmisleno. I zato, naravno, Vučić je, to dobro primetio, da nikad ne može biti ono što sam ja. Vaspitanje i karakter su u pitanju. Tu ne pomažu ni Džordan, ni Mesi, ni sve laži i obmane kojima nas zasipa svakodnevno.
Bilo bi korisno da Vučić o svemu ovome dobro razmisli pre nego se jednom nekada sretnemo negde.
Srđan Škoro
