„Na kraju će ova država nominovati Veselina Milića za Nobelovu nagradu za mir, zato što je on pokušao da spreči rat mafije“, rekao je advokat Jovan Rajić povodom iskaza tužilaštvu Saše Vukovića, jednog od osumnjičenih u slučaju ubistva Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ na Senjaku.

Saša Vuković, zvani Boske, saslušan je u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, gde je priznao da je 12. maja pucao u Aleksandra Nešovića, zvanog Baja. 12 sati je pričao u tužilaštvu.

Uzimajući u obzir sve detalje, Jovan Rajić navodi da se, s obzirom da je već prošlo mesec dana od ovog ovog događaja, trenutno radi na tome da sada već bivši načelnik beogradske policije, Veselin Milić – „iz cele ove priče izađe čist“.

Kako kaže, njemu se čini da je Vukovićev iskaz sračunat na dva glavna pravca.

„Jedan je lična odbrana osumnjičenog, što je potpuno legitimno, te pokušavaju da smaknu kvalifikaciju krivičnog dela, na primer na ubistvo na mah ili na nužnu odbranu. Drugi, interesantniji pravac jeste da je on svojim iskazom izneo odbranu i za Veselina Milića“, smatra Rajić.

Međutim, na stranu kvalifikacija krivičnog dela i kada se izmakne sve ono što se odnosi na pravo, ostaje jedno pitanje – šta će načelnik beogradske policije za stolom sa mafijom?

„On treba da ih hapsi, ne da ih miri“, rekao je Rajić.

Podsećamo, u svom iskazu Vuković je naveo da je tokom sastanka između Nešovića i njega – Milić bio svojevrsni medijator između dve, uslovno rečeno, zaraćene strane.

Kako objašnjava Rajić, uzimajući u obzir Vukovićev iskaz, ali i sva prethodno koja su objavljivana u medijima kao i sva saopštenja nadležnih institucija – ideja je da niko iz vlasti, odnosno Milić, ne odgovara zbog ubistva na Senjaku, ili barem da prođe „blaže“.

„Ne može baš potpuno da se izvuče, ipak se nešto desilo. Ali, kada ste u mafiji, vi morate da štitite svakog člana te kriminalne grupe“, kazao je Rajić.

Saopštenje VJT-a povodom „zvučnog topa“

Više javno tužilaštvo u Beogradu uputilo je zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja Službi za borbu protiv terorizma UKP-a u vezi sa dokumentacijom plenuma više fakulteta u kojima se navodno navode planovi o preduzimanju radnji „kako bi realizovali simulaciju upotrebe „zvučnog topa“ na protestu“ 15. marta 2025.

Naloženo je, kako dodaju iz tužilaštva, i da se obave razgovori sa svim licima koja su javno iznela tvrdnje da je protiv učesnika protesta upotrebljen „zvučni top“ – kako su, na koji način i od koga dobili takva saznanja, na čemu su zasnivali takve svoje kategoričke tvrdnje.

Inače, ovakvo saopštenje proizilazi iz istrage o smrti devojke na Filozofskom fakultetu u Begradu 26. marta. Tužilaštvo navodi da je tokom predistražnog postupka „došlo do podataka koji ukazuju da postoje osnovi sumnje na izvršenje drugih krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti, a koja nisu u vezi predmetnog postupka“.

Upitan povodom današnjeg saopštenja VJT-a, Rajiću se čini „da se očekuje da se izvinimo Đuri što nas je tukao“.

„Nekoliko stvari je sporno. Prvo, šta su čekali tri meseca od trenutka kada su izvršili pretres na Filozofskom fakultetu, zar to nije značajna informacija? Drugo, nejasno je šta su oni tamo pronašli, ako su uopšte nešto pronašli. Kakav je to akt o kojem se govori, tužilaštvo bi trebalo da meri svoje reči i da se precizno izražava. Jer, nejasno mi je na šta se tačno misli. Treće, ovo delo kojim se plaše ljudi, odnosno protiv ustavnog poretka – ovo tužilaštvo ima bogatu istoriju pakovanja ovog dela studentima“, objašnjava Rajić.

Kako pretpostavlja Rajić, ovo saopštenje je deo opšte strategije vlasti – „jer, kada VJT nešto saopšti, ono je tužilački servis Aleksandra Vučića, kao što je Informer njegov medijski servis“.

„VJT nema više niti profesionalnu funkciju, niti kredibilitet. Oni su sredstvo, odnosno batina Aleksandra Vučića. A sve ovo ima za cilj da se malo skrene sa priče oko Veselina Milića, odnosno da se stavi u drugi plan, ali i da se ljudi dodatno uplaše i disciplinuju. Ja mislim da je poenta da će sada da saslušavaju ljude koji su ukazali na ono što se dogodilo 15. marta“, rekao je Rajić.

Kako je zaključio, „ne treba njima ulaziti u glavu, već gledati kako da se što pre institucije osposobe i da se stave u funkciju građana“.

Izvor: N1