Više javno tužilaštvo (VJT) izdalo je više od 20 saopštenja o slučaju „Senjak“ od 15. maja kada je uhapšen tadašnji načelnik Beogradske policije Veselin Milić. Dok je na početku delovalo kao da VJT u ovom slučaju postupa bez političkih uticaja, niz kasnijih odluka i međusobno kontradiktornih saopštenja otvorio je pitanja o toku istrage i razlozima promena u zvaničnoj verziji događaja.

Vest da je uhapšen Veselin Milić, tada aktuelni načelnik Beogradske policije, odjeknula je u svim medijima. Više javno tužilaštvo je 15. maja izdalo poprilično šturo saopštenje, koje je sadržalo samo osnovne informacije – da se Miliću na teret stavlja izvršenje dva krivična dela – neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca, i pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, zbog ubistva Aleksandra Nešovića Baje u Restoranu „27“ na Senjaku.

Dan kasnije VJT je detaljno „objasnilo“ zašto je Milić osumnjičen – sumnjiči se da je pozvao Nešovića u restoran, savetovao mu da dođe bez obezbeđenja, prisustvovao njegovom ubistvu i naložio svom obezbeđenju da pomogne izvršitelju ubistva u odlaganju tela.

„Najpre je oštećenog A.N. telefonom pozvao Veselin M. koji je, kako se sumnja bio u društvu Saše V. i Maria S. i predložio mu da dođe u navedeni restoran kako bi raspravili međusobne nesuglasice, sugerišući mu da ne dođe u pratnji svog obezbeđenja“, piše u saopštenju koje je objavljeno 16. maja.

Početak kontradiktornih saopštenja

U međuvremenu je tužilaštvo izdalo niz saopštenja, u kojima su apelovali na medije da ne objavljuju neproverene informacije, poput toga da je nađeno telo u buretu kod Inđije, a posle pet dana potvrdili su da telo pripada ubijenom Nešoviću. Međutim, situacija se ponovo zakomplikovala 3. juna, kada su trojica policajaca, pripadnici Milićevog obezbeđenja, oslobođeni krivičnih prijava za koje se tereti i bivši načelnik, navodeći da ne postoje osnovi sumnje da su izvršili krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti, i da nisu bili u restoranu tokom izvršenja ubistva.

Oslobođeni policajci su takođe naveli u svom iskazu da je Milić otišao iz Restorana „27“ pre nego što se Nešović u njega vratio, da bi 9. juna VJT izdalo saopštenje da je on oslobođen jedne krivične prijave (Pomoć izvršiocu). Tužilaštvo je utvrdilo na osnovu snimaka nadzornih kamera mesta stanovanja ubijenog Nešovića i telefonskih poziva Milićevog obezbeđenja da bivši načelnik nije mogao biti u restoranu kada je ubistvo izvršeno.

Potom sledi saopštenje od 12. juna, u kojem se tvrdi da Veselin Milić uopšte nije pozvao Aleksandra Nešovića Baju u Restoran „27“, odnosno, da za ovu tvrdnju ne postoje dokazi, što je u potpunoj suprotnosti sa saopštenjima koja su objavljena ni mesec dana ranije.

Poslednje saopštenje izdato je 15. juna, u kojem VJT navodi da je uhapšena još jedna osoba osumnjičena za saizvršilaštvo u slučaju ubistva A.N. u restoranu „27“ na Senjaku. On se sumnjiči da je pripremio ubistvo ili čak lično pucao.

Uzevši u obzir sve navedeno, otvara da nekoliko dilema – da li se ovako nešto dešavalo i u ranijim slučajevima, koja je pozadina kontradiktornih saopštenja VJT, te da li saopštenja služe samo da bi „zamaglila oči“ javnosti i usporila proces oslobađanja Milića.

„Milić će po isteku pritvora, po svemu sudeći, biti pušten na slobodu“

Tužiteljka u penziji Jasmina Paunović navodi za Danas da smo svedoci kontradiktornih i derogirajućih izjava – saopštenja VJT-a, kojima su sami sebe demantovali.

„Od činjenice da je Milić ‘namamio’ Nešovića, da dođe, ‘bez svog obezbeđenja’ u restoran, što VJT zanemaruje kroz svoju pravnu kvalifikaciju, tako što ne uzima u obzir njegovu pomoć pri izvršenju krivičnog dela, pa sve do trenutka odbačaja jednog dela krivične prijave, imamo različita saopštenja, koja zamajavaju zainteresovanu javnost i dodatno urušavaju poverenje u rad ove institucije“, ukazuje Paunović.

Kaže da je osnovno pitanje zašto tužilaštvo pristaje na ovakve postupke i koji je njihov krajnji cilj.

„Iz ugla struke, iskustva i dodatnog poznavanja načina funkcionisanja Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, može se zaključiti da se, uprkos mnoštvu kontradiktornih saopštenja, najviše može verovati prvom obaveštenju. Dosadašnje iskustvo pokazalo je da su prve informacije gotovo uvek najbliže istini. Isto važi i za odbrane okrivljenih u drugim predmetima – iskazi dati u prvim satima nakon izvršenja dela najčešće predstavljaju najverniji prikaz događaja, dok se kasnije često prilagođavaju strategiji odbrane“, objašnjava.

Paunović ističe da su građani svedoci da je tužilačka organizacija tradicionalno bila gotovo hermetički zatvorena za javnost, najčešće uz obrazloženje da se time štiti istraga.

„Međutim, i bez ugrožavanja istrage moguće je pružiti jasno i smisleno objašnjenje o fazi u kojoj se predmet nalazi. Zato nije jasno zbog čega sada dolazi do ovako učestalih i brojnih saopštenja VJT-a, osim ukoliko nije reč o svesnom i namernom zatrpavanju javnosti informacijama, čime se skreće pažnja sa relevantnih činjenica kojima tužilaštvo raspolaže od samog početka postupka“, ukazuje Paunović.

Kada je reč o daljem toku ovog predmeta, smatra da u vezi sa okrivljenim Milićem možemo očekivati još najviše jedno saopštenje, a moguće i nijedno.

„Njegov pritvor je produžen za dodatnih 30 dana, nakon čega će, po svemu sudeći, morati da bude pušten na slobodu. Krivično delo koje mu se stavlja na teret spada u grupu dela za koja je zaprećena kazna do pet godina zatvora, a postupak se može okončati i primenom instituta oportuniteta. Takođe, nije isključena mogućnost da tužilaštvo ne raspolaže dokazima neophodnim za dalje vođenje postupka“, ocenjuje Paunović.

Dodaje da bi u oba slučaja Više javno tužilaštvo u Beogradu bilo dužno da donese rešenje o odbacivanju krivične prijave.

„Ukoliko se takav ishod dogodi, od navodne pomoći u izvršenju krivičnog dela teškog ubistva doći ćemo do situacije u kojoj će neosuđivano lice moći da se vrati u policijsku službu, uz činjenicu da je u pritvoru provelo 60 dana bez pravosnažno utvrđene odgovornosti i bez dokaza da je imalo bilo kakvog učešća u izvršenju navedenog teškog krivičnog dela“, zaključuje Paunović.

„Značajan deo javnosti ne veruje tužilaštvu“

Advokat Viktor Gostiljac objašnjava za Danas da se ova situacija može posmatrati iz dva ugla – političkog i pravnog, iako se, kako kaže, kod nas ta dva aspekta često prepliću i poklapaju.

„Sa pravnog stanovišta, u toku je postupak u kojem uhapšeni imaju sva prava koja pripadaju okrivljenima i uživaju pretpostavku nevinosti. Kao advokat, to poštujem i ne mogu sebi dozvoliti da ulazim u sferu spekulacija. Čini mi se da je odbrana formirala strategiju koja u velikoj meri izdvaja Milića iz same priče, i tome se teško može nešto zameriti. Naprotiv, posao odbrane upravo jeste da štiti interese svog klijenta“, ukazuje Gostiljac.

Međutim, zamerke se mogu uputiti tužilaštvu, smatra naš sagovornik, jer je njegova obaveza da krivicu dokaže na zakonit i nesporan način.

„Tu već dolazimo na teren politike. Naime, postoji percepcija da je postupajuće tužilaštvo blisko povezano sa vladajućim strukturama, zbog čega deo javnosti veruje da ono može biti kooperativno u ostvarivanju određenih političkih ciljeva. Nedostatak poverenja u pravosuđe dodatno produbljuje sumnje u nepristrasnost i zakonitost istrage, a sa tim problemom tužilaštvo očigledno ne uspeva da izađe na kraj“, navodi.

Gostilac ocenjuje da se zato u javnosti pojavljuju različite sumnje – od navodnog montiranja dokaza do tvrdnji o fizičkom zlostavljanju pojedinih uhapšenih.

„U takvim okolnostima, poverenje se ne može graditi isključivo saopštenjima za javnost. To nije istinsko otvaranje prema javnosti, niti način da se otklone sumnje koje postoje. Kako god da se ovaj postupak završi, činjenica je da ovom tužilaštvu značajan deo javnosti ne veruje, pa smo zbog toga svi izloženi spekulacijama, nagađanjima i neproverenim informacijama“, zaključuje Gostiljac.

Izvor: Danas