Више јавно тужилаштво (ВЈТ) издало је више од 20 саопштења о случају „Сењак“ од 15. маја када је ухапшен тадашњи начелник Београдске полиције Веселин Милић. Док је на почетку деловало као да ВЈТ у овом случају поступа без политичких утицаја, низ каснијих одлука и међусобно контрадикторних саопштења отворио је питања о току истраге и разлозима промена у званичној верзији догађаја.
Вест да је ухапшен Веселин Милић, тада актуелни начелник Београдске полиције, одјекнула је у свим медијима. Више јавно тужилаштво је 15. маја издало поприлично штуро саопштење, које је садржало само основне информације – да се Милићу на терет ставља извршење два кривична дела – непријављивање кривичног дела и учиниоца, и помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела, због убиства Александра Нешовића Баје у Ресторану „27“ на Сењаку.
Дан касније ВЈТ је детаљно „објаснило“ зашто је Милић осумњичен – сумњичи се да је позвао Нешовића у ресторан, саветовао му да дође без обезбеђења, присуствовао његовом убиству и наложио свом обезбеђењу да помогне извршитељу убиства у одлагању тела.
„Најпре је оштећеног А.Н. телефоном позвао Веселин М. који је, како се сумња био у друштву Саше В. и Мариа С. и предложио му да дође у наведени ресторан како би расправили међусобне несугласице, сугеришући му да не дође у пратњи свог обезбеђења“, пише у саопштењу које је објављено 16. маја.
Почетак контрадикторних саопштења
У међувремену је тужилаштво издало низ саопштења, у којима су апеловали на медије да не објављују непроверене информације, попут тога да је нађено тело у бурету код Инђије, а после пет дана потврдили су да тело припада убијеном Нешовићу. Међутим, ситуација се поново закомпликовала 3. јуна, када су тројица полицајаца, припадници Милићевог обезбеђења, ослобођени кривичних пријава за које се терети и бивши начелник, наводећи да не постоје основи сумње да су извршили кривична дела која се гоне по службеној дужности, и да нису били у ресторану током извршења убиства.
Ослобођени полицајци су такође навели у свом исказу да је Милић отишао из Ресторана „27“ пре него што се Нешовић у њега вратио, да би 9. јуна ВЈТ издало саопштење да је он ослобођен једне кривичне пријаве (Помоћ извршиоцу). Тужилаштво је утврдило на основу снимака надзорних камера места становања убијеног Нешовића и телефонских позива Милићевог обезбеђења да бивши начелник није могао бити у ресторану када је убиство извршено.
Потом следи саопштење од 12. јуна, у којем се тврди да Веселин Милић уопште није позвао Александра Нешовића Бају у Ресторан „27“, односно, да за ову тврдњу не постоје докази, што је у потпуној супротности са саопштењима која су објављена ни месец дана раније.
Последње саопштење издато је 15. јуна, у којем ВЈТ наводи да је ухапшена још једна особа осумњичена за саизвршилаштво у случају убиства А.Н. у ресторану „27“ на Сењаку. Он се сумњичи да је припремио убиство или чак лично пуцао.
Узевши у обзир све наведено, отвара да неколико дилема – да ли се овако нешто дешавало и у ранијим случајевима, која је позадина контрадикторних саопштења ВЈТ, те да ли саопштења служе само да би „замаглила очи“ јавности и успорила процес ослобађања Милића.
„Милић ће по истеку притвора, по свему судећи, бити пуштен на слободу“
Тужитељка у пензији Јасмина Пауновић наводи за Данас да смо сведоци контрадикторних и дерогирајућих изјава – саопштења ВЈТ-а, којима су сами себе демантовали.
„Од чињенице да је Милић ‘намамио’ Нешовића, да дође, ‘без свог обезбеђења’ у ресторан, што ВЈТ занемарује кроз своју правну квалификацију, тако што не узима у обзир његову помоћ при извршењу кривичног дела, па све до тренутка одбачаја једног дела кривичне пријаве, имамо различита саопштења, која замајавају заинтересовану јавност и додатно урушавају поверење у рад ове институције“, указује Пауновић.
Каже да је основно питање зашто тужилаштво пристаје на овакве поступке и који је њихов крајњи циљ.
„Из угла струке, искуства и додатног познавања начина функционисања Вишег јавног тужилаштва у Београду, може се закључити да се, упркос мноштву контрадикторних саопштења, највише може веровати првом обавештењу. Досадашње искуство показало је да су прве информације готово увек најближе истини. Исто важи и за одбране окривљених у другим предметима – искази дати у првим сатима након извршења дела најчешће представљају највернији приказ догађаја, док се касније често прилагођавају стратегији одбране“, објашњава.
Пауновић истиче да су грађани сведоци да је тужилачка организација традиционално била готово херметички затворена за јавност, најчешће уз образложење да се тиме штити истрага.
„Међутим, и без угрожавања истраге могуће је пружити јасно и смислено објашњење о фази у којој се предмет налази. Зато није јасно због чега сада долази до овако учесталих и бројних саопштења ВЈТ-а, осим уколико није реч о свесном и намерном затрпавању јавности информацијама, чиме се скреће пажња са релевантних чињеница којима тужилаштво располаже од самог почетка поступка“, указује Пауновић.
Када је реч о даљем току овог предмета, сматра да у вези са окривљеним Милићем можемо очекивати још највише једно саопштење, а могуће и ниједно.
„Његов притвор је продужен за додатних 30 дана, након чега ће, по свему судећи, морати да буде пуштен на слободу. Кривично дело које му се ставља на терет спада у групу дела за која је запрећена казна до пет година затвора, а поступак се може окончати и применом института опортунитета. Такође, није искључена могућност да тужилаштво не располаже доказима неопходним за даље вођење поступка“, оцењује Пауновић.
Додаје да би у оба случаја Више јавно тужилаштво у Београду било дужно да донесе решење о одбацивању кривичне пријаве.
„Уколико се такав исход догоди, од наводне помоћи у извршењу кривичног дела тешког убиства доћи ћемо до ситуације у којој ће неосуђивано лице моћи да се врати у полицијску службу, уз чињеницу да је у притвору провело 60 дана без правоснажно утврђене одговорности и без доказа да је имало било каквог учешћа у извршењу наведеног тешког кривичног дела“, закључује Пауновић.
„Значајан део јавности не верује тужилаштву“
Адвокат Виктор Гостиљац објашњава за Данас да се ова ситуација може посматрати из два угла – политичког и правног, иако се, како каже, код нас та два аспекта често преплићу и поклапају.
„Са правног становишта, у току је поступак у којем ухапшени имају сва права која припадају окривљенима и уживају претпоставку невиности. Као адвокат, то поштујем и не могу себи дозволити да улазим у сферу спекулација. Чини ми се да је одбрана формирала стратегију која у великој мери издваја Милића из саме приче, и томе се тешко може нешто замерити. Напротив, посао одбране управо јесте да штити интересе свог клијента“, указује Гостиљац.
Међутим, замерке се могу упутити тужилаштву, сматра наш саговорник, јер је његова обавеза да кривицу докаже на законит и неспоран начин.
„Ту већ долазимо на терен политике. Наиме, постоји перцепција да је поступајуће тужилаштво блиско повезано са владајућим структурама, због чега део јавности верује да оно може бити кооперативно у остваривању одређених политичких циљева. Недостатак поверења у правосуђе додатно продубљује сумње у непристрасност и законитост истраге, а са тим проблемом тужилаштво очигледно не успева да изађе на крај“, наводи.
Гостилац оцењује да се зато у јавности појављују различите сумње – од наводног монтирања доказа до тврдњи о физичком злостављању појединих ухапшених.
„У таквим околностима, поверење се не може градити искључиво саопштењима за јавност. То није истинско отварање према јавности, нити начин да се отклоне сумње које постоје. Како год да се овај поступак заврши, чињеница је да овом тужилаштву значајан део јавности не верује, па смо због тога сви изложени спекулацијама, нагађањима и непровереним информацијама“, закључује Гостиљац.
Извор: Данас
