Studentski pokret, kao politički akter, morao bi biti personalizovan, kakve su uostalom i političke stranke, jer kad se glasa uvek se glasa i za tog predvodnika, vođu određenog političkog subjekta, navodi akademik Kosta Čavoški, koji napominje da ga dosadašnji model ponašanja studentskog pokreta, i pored masovnosti i sve probuđene energije u građanstvu, nije impresionirao.

On je kazao da su studenti do sada iskazali niz mana, pokazujući, kako je naveo, da i ne znaju šta znači stranački sistem.

“Svuda u svetu je taj sistem personalizovan. Svaka stranka ima svoga vođu, poznatog u javnosti, a studenti ga nemaju. Iako pomno pratim dešavanja, nisam zapazio nijedno lice koje se ističe i koje poseduje izvesnu prepoznatljivost, pa i autentičnost kod studenata. Po tome se da zaključiti da se oni ne uklapaju u stranački sistem”, istakao je akademik Čavoški.

On kaže i da se “na toj strani još ne nazire potencijalni adekvatan predsednički kandidat”.

Upitan da li vidi mogućnost zajedništva na antirežimskoj strani u susret izborima, on smatra da će teško doći do zajedničke liste celokupne opozicije na parlamentarnim izborima, ali i da nije ni potrebno da se ona pravi.

“Ukoliko pristanu na to da podrže studentsku listu svi odreda, izgubili bi za ubuduće svoju ulogu i teško se može govoriti o nekom njihovom daljem postojanju u političkom životu.”

Povodom predsedničkih izbora, Čavoški smatra da je odlazeći šef države prisvajao tuđe nadležnosti, a da će se izborom novog, na proleće naredne godine ako ne pre, stvari u toj oblasti “unormaliti” i da će se novi predsednik pridržavati ustavnih ovlašćenja.

“Aleksandar Vučić je u svojstvu predsednika stranke držao u zaptu sve ministre i druge saradnike. Time je zapravo upravljao svim procesima u državi. Bilo ko ko bude nakon Vučića obavljao tu ulogu neće imati ovlašćenja ni slična sadašnjem predsedniku i uloga novog predsednika neće biti ni tako velika ni tako presudna”, zaključuje Kosta Čavoški.

Simptom/M. M.