Студентски покрет, као политички актер, морао би бити персонализован, какве су уосталом и политичке странке, јер кад се гласа увек се гласа и за тог предводника, вођу одређеног политичког субјекта, наводи академик Коста Чавошки, који напомиње да га досадашњи модел понашања студентског покрета, и поред масовности и све пробуђене енергије у грађанству, није импресионирао.

Он је казао да су студенти до сада исказали низ мана, показујући, како је навео, да и не знају шта значи страначки систем.

“Свуда у свету је тај систем персонализован. Свака странка има свога вођу, познатог у јавности, а студенти га немају. Иако помно пратим дешавања, нисам запазио ниједно лице које се истиче и које поседује извесну препознатљивост, па и аутентичност код студената. По томе се да закључити да се они не уклапају у страначки систем”, истакао је академик Чавошки.

Он каже и да се “на тој страни још не назире потенцијални адекватан председнички кандидат”.

Упитан да ли види могућност заједништва на антирежимској страни у сусрет изборима, он сматра да ће тешко доћи до заједничке листе целокупне опозиције на парламентарним изборима, али и да није ни потребно да се она прави.

“Уколико пристану на то да подрже студентску листу сви одреда, изгубили би за убудуће своју улогу и тешко се може говорити о неком њиховом даљем постојању у политичком животу.”

Поводом председничких избора, Чавошки сматра да је одлазећи шеф државе присвајао туђе надлежности, а да ће се избором новог, на пролеће наредне године ако не пре, ствари у тој области “унормалити” и да ће се нови председник придржавати уставних овлашћења.

“Александар Вучић је у својству председника странке држао у запту све министре и друге сараднике. Тиме је заправо управљао свим процесима у држави. Било ко ко буде након Вучића обављао ту улогу неће имати овлашћења ни слична садашњем председнику и улога новог председника неће бити ни тако велика ни тако пресудна”, закључује Коста Чавошки.

Симптом/М. М.