Nenad Gugl, 21 zlatna poluga, Bit, Čačak, 2026.
Dugo smo te čekali, Zlatni Dečače! Mnogo si nam nedostajao u ovim sušnim godinama kada je duhovnost oslabila, a moralna pokvarenost i obest se zacarili. Dobro došao!
GREDA
Nedostaješ nam još od one zlatne generacije iz misionarske škole pri hramu Svetog Aleksandra Nevskog u Beogradu s kraja 80-ih i početka 90-ih godina 20. veka, na čijem čelu je bio verovatno najznačajniji beogradski sveštenik druge polovine tog veka – veliki prota LJuba Petrović. Iz njegovog duhovnog rukosada su potekli Vladimir Dimitrijević, Nebojša Krstić, Matej Arsenijević, Aleksandar Senić i mnogi drugi biseri naše duhovne i nacionalne obnove koja je usledila sa padom komunizma.
Nedostaješ još od čuvenih tribina na Filološkom fakultetu ili Mašincu četvrtkom od pre 25 godina, kada bi na predavanja Vladike Atanasija Jevtića ili Mitropolita Amfilohija Radovića hrlilo preko 1000 mladih ljudi da se napije na izvorima žive vode srpske duhovnosti koja je preživela i komunističku okupaciju zahvaljujući takvim junacima Srpskog Zaveta sa Bogom.
Nedostaješ kao što nedostaju Dveri pre politike, koje su se bavile suštinski misionarskim radom, uz pomoć SPC, na predstavljanju onog najboljeg u Srba u duhovnom i nacionalnom smislu. Nedostaješ kao svi oni tematski časopisi Dveri, tribine, TV emisije, duhovne i nacionalne akademije, i Sabori Srpske omladine, kojih, nažalost, više nema u ovom našem bolesnom vremenu.
Nedostaješ da pomogneš Branimiru Nešiću, jednom od osnivača Dveri i neumornom izdavaču nacionalne literature kroz izdavačku kuću „Catena mundi”, koji se više od decenije bori gotovo sam na tom najvažnijem polju kulturne politike, po uzoru na našeg velikog učitelja i nekadašnjeg sjajnog urednika „Književnih novina” – Predraga Dragića Kijuka, koji takođe toliko nedostaje!
Ah, koliko je u našoj mladosti bilo duhovnih i nacionalnih poslenika na njivi Gospodnjoj! Od umnog vladike Danila Krstića, genijalnog Žarka Vidovića, gospodstvenog LJube Protića, orginalnog Danila Lazovića, predivnog duhovnog oca Dejana Dejanovića, velikog apologete o. Lazara Milina, kreativnog đakona Nenada Ilića, do vrednog Miloslava Samardžića iz kragujevačkih „Pogleda”, uvek temeljnog i borbenog Koste Čavoškog, neprevaziđenih majstora pera Marka S. Markovića u političkoj emigraciji ili Antonija Đurića u Otadžbini…
Ali, stigao si, Nenade, uz Božiju pomoć! I sad sijaj, novi srpski duhovni dijamante! I ne okreći se i ne vraćaj se na naše potrošene forme iz prošlosti! Kao što je Sveti Vladika Nikolaj (Velimirović) koristio razne književne žanrove da izrazi duhovnu suštinu, tako i ti samo nastavi da nas hraniš duhovnom hranom u modernoj književnoj formi, kao što je upravo tvoja, za srpske prilike neobična, nova knjiga „21 zlatna poluga”.
SILA
Naša pravoslavna vera, naša srpska istorija, naš srpski jezik i pismo, naša nacionalna kultura, naši običaji – nisu prevaziđeni već i dalje predstavljaju silu koja može da pokrene srca i umove novih generacija. Ali, da bismo do njih došli, da bismo se njima vratili, da bismo ih otkrili pod naslagama svakodnevnog medijskog đubreta, neko mora da nam pokaže put, neko mora da nas zainteresuje na moderan način, neko mora da nam krene u susret, neko mora da nam prevede na savremeni jezik, jednom rečju, neko mora da misionari i u 21. veku svim raspoloživim medijskim sredstvima. Nenad Gugl se lično poduhvatio ovog preteškog posla, sa kojim se i Srpska pravoslavna crkva u celini još nije ozbiljno uhvatila u koštac, zanemarujući često svoju misionarsku, apologetsku i socijalnu funkciju. Sa novom knjigom Nenada Gugla, čuvenog beogradskog gimnazijskog profesora književnosti, uglednog predavača i autora tri zanimljiva romana pre ovoga, dobili smo neku vrstu savremenog duhovnog bukvara i moralne čitanke. Upravo jedan takav most bio je potreban novim generacijama da pređu iz ovog sveta koji u zlu leži u svet duhovnosti. Gugl u prvom poglavlju i sam pominje taj „most između onoga što jesmo i onoga što možemo postati”. Tu Guglovu autentičnost prepoznaje mnogobrojna publika koja prepunjava sve sale gde on drži svoja predavanja ili promoviše svoje knjige širom Srpstva.
TAČKA OSLONCA
„Biti na svom životnom zadatku, baviti se onim što ti je dato, ne bežati od toga, ne zakopavati se i ne skrivati se – to je dovoljno da bi čovek bio pošten prema sebi i životu koji mu je dat”, kaže Gugl u jednoj od bezbrojnih dragocenih životnih pouka koje sadrži ova knjiga. I u istom 20 poglavlju pita: „Da li svako od nas ima svoj tipik življenja, svoj ustav života? Šta piše u njemu?” Kroz čitavo ovo duhovno putovanje kojim se penjemo preko 21 stepenice autor nam otvara nove vidike i shvatanja tako važnih pojmova kao što su igra, ljubav, oduševljenje, vera, smirenje, istrajnost, disciplina, hrabrost, odlučivanje,…, a sve uz pomoć poznatih primera iz sveta književnosti, religije, muzike, slikarstva, sporta, istorije… Nenad Gugl je pravi majstor simboličnih priča sa praktičnim savetima, autor modernih srpskih naravoučenija, i skupljač „unutrašnjih blaga” (Zlatna poluga 2), kojima ova njegova nova knjiga obiluje.
„Gledajući iznutra” (Zlatna poluga 3), pokrećući „borbu za unutrašnjeg čoveka” (Zlatna poluga 5), budeći naše duše koje su često „zaista uspavane lepotice” (Zlatna poluga 6), tražeći od nas „prelaženje na drugu obalu” (Zlatna poluga 12), čuvajući se „oslobođenja najgoreg iz bureta svoga bića” (Zlatna poluga 4), Nenad Gugl nam nudi pouzdane duhovne i moralne tačke oslonca kako bi živeli „život koji će biti zapamćen, koji će služiti drugima, koji ima smisla” (Zlatna poluga 3). Gugl je ovom knjigom već ostvario svoju zlatnu polugu broj 3 o darovima: „Darove treba zasaditi da bi drugi ljudi mogli da ih koriste”.
Nenad Gugl nam poručuje da „prava mera za čoveka nije čovek, nego svetitelj” (Zlatna poluga 13), i tu staje jer on nije duhovnik niti treba da preuzima tu osetljivu ulogu. Dalje u duhovnom životu treba da idemo sami, čitajući bogatu duhovnu literaturu, a pre svega Žitija Svetih, i to posebno iz našeg srpskog roda, a potom izvlačeći pouke i praktikujući nove životne veštine.
SIMBOL
Studenica. Kao što su Sveti Nemanjići gradili velelepne crkve često uz pomoć zapadnih majstora, dajući svojim velikim zadužbinama spoljašnji sjaj, ali uvek čuvajući unutrašnju pravoslavnu suštinu, tako i Nenad Gugl danas koristi moderne zapadne književne forme da savremenim generacijama dočara duboke tajne srpske duhovnosti. Jer, ako su na Zapadu već decenijama popularni psihologija i psihoterapeuti, životni treneri i učitelji praktičnih veština kako da se moderni čovek snađe u doba „atomske tehnike i prašumske etike” (Sveti Justin Ćelijski), onda moramo da se suočimo sa tim novim vremenom i novim formama izražavanja, da ih preuzmemo i opravoslavimo, da ih popunimo našom duhovnom sadržinom i predamo novim generacijama. Jer, ako su naši potomci naučili od malih nogu na nove tehnologije i generalno nove forme prenošenja znanja, onda im se ne možemo obraćati starim jezikom jer nas neće razumeti. Nenad Gugl je izvukao ovu pouku i obratio se našem vremenu savremenim izrazom. Jer, ako nam je već potreban životni trener, onda neka bude naš i u našem duhu obrazovan, a ne „jeziva tama tuđinska sa lepim imenom i šarenom odećom” (da opet upotrebim misao Svetog Nikolaja Žičkog i Ohridsko-Bitoljskog).
U maniru savremenog Studentskog pokreta, koji je lažnom nacionalisti na vlasti Aleksandru Vučiću preoteo sve ključne nacionalne simbole (državnu zastavu i himnu, Vidovdan…), a koje je ovaj izdajnik Kosova konstantno politički zloupotrebljavao optužujući druge za odsustvo patriotizma, Nenad Gugl uzima jednu od najmisterioznijih sintagmi svetske civilizacije – zlatne poluge, kao najveći simbol neprolaznih materijalnih vrednosti, i stavlja ih u kontekst neprolaznih duhovnih i moralnih vrednosti. Na taj način Gugl ovu svetski poznatu asocijaciju maestralno izvlači iz materijalnog u duhovni svet i inspiriše čitaoca da razmisli da zlatne poluge postoje i u duhovnom svetu, kao neprolazno vredni zakoni života. Jer, kao što je autor napisao već u predgovoru: „Čovek bez ovih zlatnih poluga biće siromašak, šta god da imao od materijalnih stvari”.
TERET
Na kraju svakog poglavlja „21 zlatne poluge” Nenad Gugl je ostavio pitanja bez odgovora, kako bismo se kao čitaoci uključili u razmišljanje o onome što smo pročitali i iznova sve preispitivali. Odgovori na postavljena pitanja zahtevaju nove i posebne knjige koje će, verujem, doći od strane istog autora. Ali, da bih do kraja ostao veran kompoziciji njegove nove knjige, i ja ću za kraj ovog prikaza postaviti nekoliko pitanja na koja će vreme pred nama dati odgovore.
Da li će Nenad Gugl izdržati zov komercijalizacije svoga dela?
Da li će njegovo književno-duhovno delo ostati glas vapijućeg u pustinji ili će iz toga nastati čitav duhovni pokret i novi iskorak u duhovnoj obnovi srpskog naroda, u čemu mora da prednjači SPC, iz koje će proisteći neki novi Bogomoljački pokret za 21. vek i neki novi svetosavsko-nikolajevski propovednik i misionar?
Da li prevelika očekivanja stavljamo na pleća jednog čoveka bez ikakve institucionalne podrške?
Da li on može da učini nešto više od onoga što već radi dok ne postane ministar prosvete ili kulture u Vladi neke duhovnije i moralnije Srbije?
Poštovani budući čitaoci kompletnog književnog opusa ovog darovitog autora, a posebno ove nove knjige, pozivam vas, njegovim rečima, da zaigramo ovu igru koja „oslobađa snage i mogućnosti koje u sebi krije svako od nas” (Zlatna poluga 4).
Boško Obradović, master politikolog i predsednik Političkog saveta Dveri
