Ненад Гугл, 21 златна полуга, Бит, Чачак, 2026.

Дуго смо те чекали, Златни Дечаче! Много си нам недостајао у овим сушним годинама када је духовност ослабила, а морална поквареност и обест се зацарили. Добро дошао!

ГРЕДА

Недостајеш нам још од оне златне генерације из мисионарске школе при храму Светог Александра Невског у Београду с краја 80-их и почетка 90-их година 20. века, на чијем челу је био вероватно најзначајнији београдски свештеник друге половине тог века – велики прота ЛЈуба Петровић. Из његовог духовног рукосада су потекли Владимир Димитријевић, Небојша Крстић, Матеј Арсенијевић, Александар Сенић и многи други бисери наше духовне и националне обнове која је уследила са падом комунизма.

Недостајеш још од чувених трибина на Филолошком факултету или Машинцу четвртком од пре 25 година, када би на предавања Владике Атанасија Јевтића или Митрополита Амфилохија Радовића хрлило преко 1000 младих људи да се напије на изворима живе воде српске духовности која је преживела и комунистичку окупацију захваљујући таквим јунацима Српског Завета са Богом.

Недостајеш као што недостају Двери пре политике, које су се бавиле суштински мисионарским радом, уз помоћ СПЦ, на представљању оног најбољег у Срба у духовном и националном смислу. Недостајеш као сви они тематски часописи Двери, трибине, ТВ емисије, духовне и националне академије, и Сабори Српске омладине, којих, нажалост, више нема у овом нашем болесном времену.

Недостајеш да помогнеш Бранимиру Нешићу, једном од оснивача Двери и неуморном издавачу националне литературе кроз издавачку кућу „Цатена мунди”, који се више од деценије бори готово сам на том најважнијем пољу културне политике, по узору на нашег великог учитеља и некадашњег сјајног уредника „Књижевних новина” – Предрага Драгића Кијука, који такође толико недостаје!

Ах, колико је у нашој младости било духовних и националних посленика на њиви Господњој! Од умног владике Данила Крстића, генијалног Жарка Видовића, господственог ЛЈубе Протића, оргиналног Данила Лазовића, предивног духовног оца Дејана Дејановића, великог апологете о. Лазара Милина, креативног ђакона Ненада Илића, до вредног Милослава Самарџића из крагујевачких „Погледа”, увек темељног и борбеног Косте Чавошког, непревазиђених мајстора пера Марка С. Марковића у политичкој емиграцији или Антонија Ђурића у Отаџбини…

Али, стигао си, Ненаде, уз Божију помоћ! И сад сијај, нови српски духовни дијаманте! И не окрећи се и не враћај се на наше потрошене форме из прошлости! Као што је Свети Владика Николај (Велимировић) користио разне књижевне жанрове да изрази духовну суштину, тако и ти само настави да нас храниш духовном храном у модерној књижевној форми, као што је управо твоја, за српске прилике необична, нова књига „21 златна полуга”.

СИЛА

Наша православна вера, наша српска историја, наш српски језик и писмо, наша национална култура, наши обичаји – нису превазиђени већ и даље представљају силу која може да покрене срца и умове нових генерација. Али, да бисмо до њих дошли, да бисмо се њима вратили, да бисмо их открили под наслагама свакодневног медијског ђубрета, неко мора да нам покаже пут, неко мора да нас заинтересује на модеран начин, неко мора да нам крене у сусрет, неко мора да нам преведе на савремени језик, једном речју, неко мора да мисионари и у 21. веку свим расположивим медијским средствима. Ненад Гугл се лично подухватио овог претешког посла, са којим се и Српска православна црква у целини још није озбиљно ухватила у коштац, занемарујући често своју мисионарску, апологетску и социјалну функцију. Са новом књигом Ненада Гугла, чувеног београдског гимназијског професора књижевности, угледног предавача и аутора три занимљива романа пре овога, добили смо неку врсту савременог духовног буквара и моралне читанке. Управо један такав мост био је потребан новим генерацијама да пређу из овог света који у злу лежи у свет духовности. Гугл у првом поглављу и сам помиње тај „мост између онога што јесмо и онога што можемо постати”. Ту Гуглову аутентичност препознаје многобројна публика која препуњава све сале где он држи своја предавања или промовише своје књиге широм Српства.

ТАЧКА ОСЛОНЦА

„Бити на свом животном задатку, бавити се оним што ти је дато, не бежати од тога, не закопавати се и не скривати се – то је довољно да би човек био поштен према себи и животу који му је дат”, каже Гугл у једној од безбројних драгоцених животних поука које садржи ова књига. И у истом 20 поглављу пита: „Да ли свако од нас има свој типик живљења, свој устав живота? Шта пише у њему?” Кроз читаво ово духовно путовање којим се пењемо преко 21 степенице аутор нам отвара нове видике и схватања тако важних појмова као што су игра, љубав, одушевљење, вера, смирење, истрајност, дисциплина, храброст, одлучивање,…, а све уз помоћ познатих примера из света књижевности, религије, музике, сликарства, спорта, историје… Ненад Гугл је прави мајстор симболичних прича са практичним саветима, аутор модерних српских наравоученија, и скупљач „унутрашњих блага” (Златна полуга 2), којима ова његова нова књига обилује.

„Гледајући изнутра” (Златна полуга 3), покрећући „борбу за унутрашњег човека” (Златна полуга 5), будећи наше душе које су често „заиста успаване лепотице” (Златна полуга 6), тражећи од нас „прелажење на другу обалу” (Златна полуга 12), чувајући се „ослобођења најгорег из бурета свога бића” (Златна полуга 4), Ненад Гугл нам нуди поуздане духовне и моралне тачке ослонца како би живели „живот који ће бити запамћен, који ће служити другима, који има смисла” (Златна полуга 3). Гугл је овом књигом већ остварио своју златну полугу број 3 о даровима: „Дарове треба засадити да би други људи могли да их користе”.

Ненад Гугл нам поручује да „права мера за човека није човек, него светитељ” (Златна полуга 13), и ту стаје јер он није духовник нити треба да преузима ту осетљиву улогу. Даље у духовном животу треба да идемо сами, читајући богату духовну литературу, а пре свега Житија Светих, и то посебно из нашег српског рода, а потом извлачећи поуке и практикујући нове животне вештине.

СИМБОЛ

Студеница. Као што су Свети Немањићи градили велелепне цркве често уз помоћ западних мајстора, дајући својим великим задужбинама спољашњи сјај, али увек чувајући унутрашњу православну суштину, тако и Ненад Гугл данас користи модерне западне књижевне форме да савременим генерацијама дочара дубоке тајне српске духовности. Јер, ако су на Западу већ деценијама популарни психологија и психотерапеути, животни тренери и учитељи практичних вештина како да се модерни човек снађе у доба „атомске технике и прашумске етике” (Свети Јустин Ћелијски), онда морамо да се суочимо са тим новим временом и новим формама изражавања, да их преузмемо и оправославимо, да их попунимо нашом духовном садржином и предамо новим генерацијама. Јер, ако су наши потомци научили од малих ногу на нове технологије и генерално нове форме преношења знања, онда им се не можемо обраћати старим језиком јер нас неће разумети. Ненад Гугл је извукао ову поуку и обратио се нашем времену савременим изразом. Јер, ако нам је већ потребан животни тренер, онда нека буде наш и у нашем духу образован, а не „језива тама туђинска са лепим именом и шареном одећом” (да опет употребим мисао Светог Николаја Жичког и Охридско-Битољског).

У маниру савременог Студентског покрета, који је лажном националисти на власти Александру Вучићу преотео све кључне националне симболе (државну заставу и химну, Видовдан…), а које је овај издајник Косова константно политички злоупотребљавао оптужујући друге за одсуство патриотизма, Ненад Гугл узима једну од најмистериознијих синтагми светске цивилизације – златне полуге, као највећи симбол непролазних материјалних вредности, и ставља их у контекст непролазних духовних и моралних вредности. На тај начин Гугл ову светски познату асоцијацију маестрално извлачи из материјалног у духовни свет и инспирише читаоца да размисли да златне полуге постоје и у духовном свету, као непролазно вредни закони живота. Јер, као што је аутор написао већ у предговору: „Човек без ових златних полуга биће сиромашак, шта год да имао од материјалних ствари”.

ТЕРЕТ

На крају сваког поглавља „21 златне полуге” Ненад Гугл је оставио питања без одговора, како бисмо се као читаоци укључили у размишљање о ономе што смо прочитали и изнова све преиспитивали. Одговори на постављена питања захтевају нове и посебне књиге које ће, верујем, доћи од стране истог аутора. Али, да бих до краја остао веран композицији његове нове књиге, и ја ћу за крај овог приказа поставити неколико питања на која ће време пред нама дати одговоре.

Да ли ће Ненад Гугл издржати зов комерцијализације свога дела?

Да ли ће његово књижевно-духовно дело остати глас вапијућег у пустињи или ће из тога настати читав духовни покрет и нови искорак у духовној обнови српског народа, у чему мора да предњачи СПЦ, из које ће проистећи неки нови Богомољачки покрет за 21. век и неки нови светосавско-николајевски проповедник и мисионар?

Да ли превелика очекивања стављамо на плећа једног човека без икакве институционалне подршке?

Да ли он може да учини нешто више од онога што већ ради док не постане министар просвете или културе у Влади неке духовније и моралније Србије?

Поштовани будући читаоци комплетног књижевног опуса овог даровитог аутора, а посебно ове нове књиге, позивам вас, његовим речима, да заиграмо ову игру која „ослобађа снаге и могућности које у себи крије свако од нас” (Златна полуга 4).

Бошко Обрадовић, мастер политиколог и председник Политичког савета Двери