Okolnosti u Srbiji su dramatične i veoma složene i biće potrebno puno umeća, političkog takta, mudrosti kao i odgovornosti u vremenu ispred nas u slučaju da se pobedi ovaj “kriminalno-mafijaški režim”, istakao je profesor beogradskog Filološkog fakulteta Milo Lompar.
Lompar je ocenio da Srbiju čeka mnogo teškoća i ako se bude pobedilo jer su u pitanju složeni društveni procesi, a aktuelni režim, kako je naveo, vlada jako dugo, “i na svim mestima i nivoima je rasporedio svoje ljude”.
U tom smislu, smatra da će ravnoteža tzv. građanskih i nacionalnih snaga i izbalansiranost u idejnom i koncepcijskom pogledu u političkom životu, na koje inače duže vremena apeluje u javnom prostoru, biti jedne od ključnih smernica za izlazak zemlje iz velike društveno-političke krize.
“Pogledajmo samo u slojevima odgovornosti (sada vladajućih), preispitivanju finansijskog položaja, privrednog položaja… koliko je tu zadataka, sad kad bismo samo videli koliko je ljudi potrebno da se sistem učini održivim nakon pobede, to je već jako veliki broj. Svakako je potrebno jedno zajedničko delovanje i spona građanske i nacionalne komponente, što bi kasnije u jednoj meri smanjilo pritisak koji dolazi sa obe te strane”, rekao je prof. Lompar.
Na pitanje jesu li on i rektor BU Vladan Đokić – u određenom delu javnosti već promovisan kao predvodnik buduće studentske liste na izborima ili predsednički kandidat, danas nešto poput nekadašnjeg dvojca Koštunica–Đinđić, Lompar je odgovorio “svakako personalno to nismo, jer je Đinđić bio drukčiji od Đokića, a ni ja nisam tako sličan Koštunici”, ali je kazao da bi takav jedan odnos ili njemu sličan (nevezano za konkretna imena) u koncepcijskom smislu možda bio analogan odnosu nekadašnjih DS-a i DSS-a, tj. između “građansko-demokratskih i nacionalno-demokratskih elemenata i glasača koji imaju zajedničku podlogu u poštovanju i očuvanju ideje demokratije; ključna je ideja demokratije”.
Srbiji je, nastavlja, potrebna brana prema kako smatra, jednoj “izrazitoj radikalizaciji koju je nekada oličavao npr. LDP”, a što podrazumeva politiku “apsolutne poslušnosti prema nalozima faktora EU, potpune diskreditacije (srpskog faktora) unutar bivšeg jugoslovenskog prostora, apsolutne srpske krivice za raspad Jugoslavije itd.”, takođe i ništa manje joj je, objašnjava, potreban odmak od “populističkog i folklornog nacionalizma, sa prostaklucima i besprizornim i besmislenim pričama, vikama i drekama nekadašnje Srpske radikalne stranke”.
“U vreme Borisa Tadića je realno gledano DS bio najbolji neutralizator za prodor i uticaje nalik LDP-a, a DSS je predstavljao branu onome što je oličavao SRS. Taj srednji tok politike bilo bi važno da ne preuzmu faktori sa ruba”, ocenio je Lompar.
Upitan ko bi po njegovom mišljenju bio najbolji kandidat za budućeg premijera Srbije ispred studentske liste tj. unutar opozicionog spektra, on je odgovorio “bivši guverner Narodne banke, Dejan Šoškić, kao neko ko zna kako funkcioniše sistem, zna administraciju, profesor je Ekonomskog fakulteta” itd.
“Možda bi čisto politička pitanja išla nekim drugim tokom i kanalima, ali mislim da bi za poziciju premijera on bio najreprezentativniji izbor”, izneo je mišljenje Lompar.
Na temu izbora i mogućih izbornih nepravilnosti, te upitan “šta ako Vučić pokrade izbore”, profesor je kazao da “neće Vučić moći da ih pokrade ukoliko rezultat bude dovoljno ubedljiv”, kao i da će “tada i oni faktori u EU koji ga podržavaju reći “da bi trebalo da se pronađe neko rešenje””.
“Možda bi objektivan rizik bio u tome da faktori u EU vrše pritisak u pravcu neke kohabitacije, da pokušaju da nateraju opozicionu stranu ako i pobedi, a i ako ne pobedi, da se stvori neka zajednička vlast (sa Vučićem)… Sve u svemu, najbolje bi bilo da studentska lista bude izbalansirana i u ravnoteži građanskih i nacionalnih faktora i da pobedi ubedljivo. Osim toga, potrebno je na valjan način pripremiti se za kontrolu izbornog procesa, a ako to bude slučaj, smanjuju se šanse da izbori budu pokradeni”, navodi Milo Lompar.
Simptom/M. M.
