Околности у Србији су драматичне и веома сложене и биће потребно пуно умећа, политичког такта, мудрости као и одговорности у времену испред нас у случају да се победи овај “криминално-мафијашки режим”, истакао је професор београдског Филолошког факултета Мило Ломпар.
Ломпар је оценио да Србију чека много тешкоћа и ако се буде победило јер су у питању сложени друштвени процеси, а актуелни режим, како је навео, влада јако дуго, “и на свим местима и нивоима је распоредио своје људе”.
У том смислу, сматра да ће равнотежа тзв. грађанских и националних снага и избалансираност у идејном и концепцијском погледу у политичком животу, на које иначе дуже времена апелује у јавном простору, бити једне од кључних смерница за излазак земље из велике друштвено-политичке кризе.
“Погледајмо само у слојевима одговорности (сада владајућих), преиспитивању финансијског положаја, привредног положаја… колико је ту задатака, сад кад бисмо само видели колико је људи потребно да се систем учини одрживим након победе, то је већ јако велики број. Свакако је потребно једно заједничко деловање и спона грађанске и националне компоненте, што би касније у једној мери смањило притисак који долази са обе те стране”, рекао је проф. Ломпар.
На питање јесу ли он и ректор БУ Владан Ђокић – у одређеном делу јавности већ промовисан као предводник будуће студентске листе на изборима или председнички кандидат, данас нешто попут некадашњег двојца Коштуница–Ђинђић, Ломпар је одговорио “свакако персонално то нисмо, јер је Ђинђић био друкчији од Ђокића, а ни ја нисам тако сличан Коштуници”, али је казао да би такав један однос или њему сличан (невезано за конкретна имена) у концепцијском смислу можда био аналоган односу некадашњих ДС-а и ДСС-а, тј. између “грађанско-демократских и национално-демократских елемената и гласача који имају заједничку подлогу у поштовању и очувању идеје демократије; кључна је идеја демократије”.
Србији је, наставља, потребна брана према како сматра, једној “изразитој радикализацији коју је некада оличавао нпр. ЛДП”, а што подразумева политику “апсолутне послушности према налозима фактора ЕУ, потпуне дискредитације (српског фактора) унутар бившег југословенског простора, апсолутне српске кривице за распад Југославије итд.”, такође и ништа мање јој је, објашњава, потребан одмак од “популистичког и фолклорног национализма, са простаклуцима и беспризорним и бесмисленим причама, викама и дрекама некадашње Српске радикалне странке”.
“У време Бориса Тадића је реално гледано ДС био најбољи неутрализатор за продор и утицаје налик ЛДП-а, а ДСС је представљао брану ономе што је оличавао СРС. Тај средњи ток политике било би важно да не преузму фактори са руба”, оценио је Ломпар.
Упитан ко би по његовом мишљењу био најбољи кандидат за будућег премијера Србије испред студентске листе тј. унутар опозиционог спектра, он је одговорио “бивши гувернер Народне банке, Дејан Шошкић, као неко ко зна како функционише систем, зна администрацију, професор је Економског факултета” итд.
“Можда би чисто политичка питања ишла неким другим током и каналима, али мислим да би за позицију премијера он био најрепрезентативнији избор”, изнео је мишљење Ломпар.
На тему избора и могућих изборних неправилности, те упитан “шта ако Вучић покраде изборе”, професор је казао да “неће Вучић моћи да их покраде уколико резултат буде довољно убедљив”, као и да ће “тада и они фактори у ЕУ који га подржавају рећи “да би требало да се пронађе неко решење””.
“Можда би објективан ризик био у томе да фактори у ЕУ врше притисак у правцу неке кохабитације, да покушају да натерају опозициону страну ако и победи, а и ако не победи, да се створи нека заједничка власт (са Вучићем)… Све у свему, најбоље би било да студентска листа буде избалансирана и у равнотежи грађанских и националних фактора и да победи убедљиво. Осим тога, потребно је на ваљан начин припремити се за контролу изборног процеса, а ако то буде случај, смањују се шансе да избори буду покрадени”, наводи Мило Ломпар.
Симптом/М. М.
