Poraz mađarskog premijera Viktora Orbana na parlamentarnim izborima otvorio je pitanje šta će biti sa zajedničkim projektima Srbije i Mađarske – od potencijalne prodaje Naftne industrije Srbije (NIS) mađarskom MOL-u, do izgradnje naftovoda i završetka pruge Beograd–Budimpešta, pošto je njegov naslednik Peter Mađar najavio istrage u vezi sa korupcijom, a dokačio je i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Ključno pitanje je sudbina NIS-a, a za koju je najozbiljniji kandidat za kupovinu većinskog paketa upravo mađarski MOL. Tim izborom kupca, kako se čini, bili su zadovoljni i SAD i Rusija, međutim, sa promenom vlasti u Mađarskoj nije isključeno da se neka od strana i predomisli. Pored NIS-a, u toku su i projekti, poput naftovoda, kao i železnice od Beograda do Budimpešte, koja je već puštena u rad za teretni saobraćaj, ali se prevoz putnika ne očekuje pre leta.

Prema ranijim procenama, vrednost izgradnje naftovoda je oko 150 miliona evra, za deonicu u Srbiji. Taj projekat je trenutno u zastoju u Srbiji, dok je Mađarska ubrzala proceduru i izgradnju ovog naftovoda koji bi Srbiju trebalo da poveže na naftovod Družba kojim se Mađarska snabdeva naftom iz Rusije. Cena izgradnje pruge do granice sa Mađarskom nije poznata, ali je poznato da je ona višestruko uvećavana, uz brojne probleme koji su pratili ovaj projekat.

Profesor ekonomije u penziji Božo Drašković ocenio je da ne očekuje velike promene po tom pitanju, bar ne od strane nove vlade koja bude formirana u Mađarskoj. „Konkretno železnica je projekat koji već dugo traje, dogovoren je na političkoj liniji, međutim svakako je u interesu i Srbije i Mađarske, dobro je da se razvija infrastruktura i da nas ta infrastruktura povezuje sa Mađarskom i Evropom“, rekao je Drašković.

Kada je reč o kvalitetu radova, Drašković veruje da će tehnička pitanja biti predmet nadležnih institucija. „Ipak, vidimo da Mađarska nije žurila. Njihove strukture koje se bave pitanjem bezbednosti i tehničkih uslova nisu radile pod pritiskom. Čim imamo informaciju da je odloženo puštanje u saobraćaj, znači da se još uvek radi na ispitivanju pruge. Očigledno je da je bio politički interes za Orbana da se pruga pusti i to je tempirano pred izbore, ali se pokazalo da u Mađarskoj postoje profesionalne strukture koje vode računa o bezbednosti saobraćaja, tehničkim uslovima i principima koje je postavila EU“, rekao je on.

Dodao je da kada je reč o naftovodu, da je i to od interesa i Mađarske i Srbije. Problem sa tim projektom, ali i sa drugima, prema njegovim rečima, mogao bi da bude korupcija. „Preispitivanje da li je bilo korupcije u vezi sa tim projektima, može otvoriti određena pitanja, a svi su izgledi da je bilo itekako korupcije. To može da dovede do problema u realizaciji tih projekata“, upozorio je Drašković.

Prema njegovim rečima, tu je bitno i pitanje načina podrške i finansiranja i nekih privatnih biznisa i projekata, iza kojih stoje Orban i Vučić „kao lični prijatelji“. „Oni su delili određene biznise svojim bliskim ljudima, pre svega, u Srbiji. Treba napomenuti da su Mađari postali vlasnici najznačajnijih firmi biznismena Dragoljuba Zbiljića, kao što je Energotehnika Južna Bačka. To je sve rađeno u nekom dilu između Orbana i Vučića“, naveo je Drašković. Istakao je da „postoji niz takvih projekata gde su oni svoje prijateljstvo potkrepljivali svojim interesima i interesima bliskih ljudi“.

Konačno, kada je reč o NIS-u, Drašković je rekao da se „Srbiji opet vraća to što je uzela zdravo za gotovo da se oko toga pita neko treći“. „Pitaju se Rusi i Amerikanci. Ono što je indikativno, jeste da se Srbija ne pominje ni u kom slučaju kao kupac kontrolnog paketa akcija. A mi smo sebe doveli u takvu situaciju velikom greškom sa prodajom kontrolnog paketa vlasništva Rusima još 2008. godine, jer nismo vodili računa o budućnosti i o rizicima“, ocenio je Drašković.

Naglasio je da je „jedna zemlja, u ovom slučaju SAD, dala sebi za pravo da kaže ko može ili ko ne može, u tom njihovom geopolitičkom takmičenju, da transportuje ili proizvodi naftu i pod čijom svojinom, ali je to realnost za Srbiju, kao malu zemlju“. Prema njegovim rečima, očito je postojao neki dogovor ili saglasnost između Trampa i Orbana, koji su u dobrim političkim odnosima. „SAD su poslale signal da će dozvoliti da Rusi prodaju udeo u NIS-u MOL-u, koji je dobrim delom pod kontrolom Mađarske. Međutim, pošto je Tramp hirovit, može se očekivati neki zaokret“, ocenio je Drašković.

Ekonomista i bivši ministar trgovine Slobodan Milosavljević istakao je da su promene nakon 16 godina u svakoj zemlji „delotvorne“. „Uvek donose novu energiju i ideje. Nadam se povratku Mađarske na EU vrednosti i politike, a to upravo uključuje i infrastrukturu koja povezuje naše države i narode“, rekao je Milosavljević.

Dodao je da veruje da će se projekti na železnici nastaviti i završiti, budući da su trase kroz Srbiju i Mađarsku samo fragmenti većih evropskih koridora. „Takođe, i energetski projekti su od značaja za obe zemlje i šire za region, budući da obezbeđuju diverzifikaciju snabdevanja energentima“, naveo je on.

Ipak, podsetio je da je važno pitanje i izbora izvođača radova i troškova. „Ukoliko je bilo privilegovanih i korumpiranih, treba ih odstraniti iz projekata i krivično goniti, sve sa političkim strukturama koje su bez tendera i javnih procedura dodeljivale poslove politički podobnim izvođačima“, rekao je Milosavljević.

Istakao je da su „više Evrope i EU politike i sloboda u Mađarskoj dobre vesti za Srbiju“. „Voleo bih da se završi projekat preuzimanja NIS-a od Rusa ka MOL-u, uz povećanje vlasničkog udela države Srbije. Takođe, nadam se da će sa pobedom mađarske stranke Tisa talas promena iz te zemlje stići i u Srbiju i da će model kako se pobeđuju autokrate i vlastodršci biti prihvaćen od studenata i opozicije u Srbiji“, rekao je Milosavljević.

Izvor: Beta