Пораз мађарског премијера Виктора Орбана на парламентарним изборима отворио је питање шта ће бити са заједничким пројектима Србије и Мађарске – од потенцијалне продаје Нафтне индустрије Србије (НИС) мађарском МОЛ-у, до изградње нафтовода и завршетка пруге Београд–Будимпешта, пошто је његов наследник Петер Мађар најавио истраге у вези са корупцијом, а докачио је и председника Србије Александра Вучића.
Кључно питање је судбина НИС-а, а за коју је најозбиљнији кандидат за куповину већинског пакета управо мађарски МОЛ. Тим избором купца, како се чини, били су задовољни и САД и Русија, међутим, са променом власти у Мађарској није искључено да се нека од страна и предомисли. Поред НИС-а, у току су и пројекти, попут нафтовода, као и железнице од Београда до Будимпеште, која је већ пуштена у рад за теретни саобраћај, али се превоз путника не очекује пре лета.
Према ранијим проценама, вредност изградње нафтовода је око 150 милиона евра, за деоницу у Србији. Тај пројекат је тренутно у застоју у Србији, док је Мађарска убрзала процедуру и изградњу овог нафтовода који би Србију требало да повеже на нафтовод Дружба којим се Мађарска снабдева нафтом из Русије. Цена изградње пруге до границе са Мађарском није позната, али је познато да је она вишеструко увећавана, уз бројне проблеме који су пратили овај пројекат.
Професор економије у пензији Божо Драшковић оценио је да не очекује велике промене по том питању, бар не од стране нове владе која буде формирана у Мађарској. „Конкретно железница је пројекат који већ дуго траје, договорен је на политичкој линији, међутим свакако је у интересу и Србије и Мађарске, добро је да се развија инфраструктура и да нас та инфраструктура повезује са Мађарском и Европом“, рекао је Драшковић.
Када је реч о квалитету радова, Драшковић верује да ће техничка питања бити предмет надлежних институција. „Ипак, видимо да Мађарска није журила. Њихове структуре које се баве питањем безбедности и техничких услова нису радиле под притиском. Чим имамо информацију да је одложено пуштање у саобраћај, значи да се још увек ради на испитивању пруге. Очигледно је да је био политички интерес за Орбана да се пруга пусти и то је темпирано пред изборе, али се показало да у Мађарској постоје професионалне структуре које воде рачуна о безбедности саобраћаја, техничким условима и принципима које је поставила ЕУ“, рекао је он.
Додао је да када је реч о нафтоводу, да је и то од интереса и Мађарске и Србије. Проблем са тим пројектом, али и са другима, према његовим речима, могао би да буде корупција. „Преиспитивање да ли је било корупције у вези са тим пројектима, може отворити одређена питања, а сви су изгледи да је било итекако корупције. То може да доведе до проблема у реализацији тих пројеката“, упозорио је Драшковић.
Према његовим речима, ту је битно и питање начина подршке и финансирања и неких приватних бизниса и пројеката, иза којих стоје Орбан и Вучић „као лични пријатељи“. „Они су делили одређене бизнисе својим блиским људима, пре свега, у Србији. Треба напоменути да су Мађари постали власници најзначајнијих фирми бизнисмена Драгољуба Збиљића, као што је Енерготехника Јужна Бачка. То је све рађено у неком дилу између Орбана и Вучића“, навео је Драшковић. Истакао је да „постоји низ таквих пројеката где су они своје пријатељство поткрепљивали својим интересима и интересима блиских људи“.
Коначно, када је реч о НИС-у, Драшковић је рекао да се „Србији опет враћа то што је узела здраво за готово да се око тога пита неко трећи“. „Питају се Руси и Американци. Оно што је индикативно, јесте да се Србија не помиње ни у ком случају као купац контролног пакета акција. А ми смо себе довели у такву ситуацију великом грешком са продајом контролног пакета власништва Русима још 2008. године, јер нисмо водили рачуна о будућности и о ризицима“, оценио је Драшковић.
Нагласио је да је „једна земља, у овом случају САД, дала себи за право да каже ко може или ко не може, у том њиховом геополитичком такмичењу, да транспортује или производи нафту и под чијом својином, али је то реалност за Србију, као малу земљу“. Према његовим речима, очито је постојао неки договор или сагласност између Трампа и Орбана, који су у добрим политичким односима. „САД су послале сигнал да ће дозволити да Руси продају удео у НИС-у МОЛ-у, који је добрим делом под контролом Мађарске. Међутим, пошто је Трамп хировит, може се очекивати неки заокрет“, оценио је Драшковић.
Економиста и бивши министар трговине Слободан Милосављевић истакао је да су промене након 16 година у свакој земљи „делотворне“. „Увек доносе нову енергију и идеје. Надам се повратку Мађарске на ЕУ вредности и политике, а то управо укључује и инфраструктуру која повезује наше државе и народе“, рекао је Милосављевић.
Додао је да верује да ће се пројекти на железници наставити и завршити, будући да су трасе кроз Србију и Мађарску само фрагменти већих европских коридора. „Такође, и енергетски пројекти су од значаја за обе земље и шире за регион, будући да обезбеђују диверзификацију снабдевања енергентима“, навео је он.
Ипак, подсетио је да је важно питање и избора извођача радова и трошкова. „Уколико је било привилегованих и корумпираних, треба их одстранити из пројеката и кривично гонити, све са политичким структурама које су без тендера и јавних процедура додељивале послове политички подобним извођачима“, рекао је Милосављевић.
Истакао је да су „више Европе и ЕУ политике и слобода у Мађарској добре вести за Србију“. „Волео бих да се заврши пројекат преузимања НИС-а од Руса ка МОЛ-у, уз повећање власничког удела државе Србије. Такође, надам се да ће са победом мађарске странке Тиса талас промена из те земље стићи и у Србију и да ће модел како се побеђују аутократе и властодршци бити прихваћен од студената и опозиције у Србији“, рекао је Милосављевић.
Извор: Бета
