Da li je moguće promeniti neku vlast ukoliko se ne ponudi jasna politička alternativa koja će preuzeti odgovornost?

Ovo pitanje kandidujem ovako javno jer među opoziciono nastrojenim građanima postoji teza kako je stanje takvo da će studentski pokret pobediti Vučića na izborima pa sve i da na listu stave kamen za kupus. E sad, ovakva teza moguće je da ima propagandnu snagu i da podiže moral ljudima, te shodno tome nije nužno loše da postoji u javnosti i da mobiliše one koji ovlaš prate politiku i nemaju vremena niti žele da se dublje upuštaju u analize.

Dakle, za taj sloj ljudi, kakvih sigurno u Srbiji ima na stotine hiljada, odgovor je: „Da. Vučića će na izborima da pobedi kamen za kupus. Bitno je da samo izađeš na glasanje i podržiš taj kamen za kupus.“

Međutim, u Srbiji postoji i više stotina hiljada onih građana koji su protiv ovog mafijaškog režima, ali koji traže plan i program šta i kako dalje. Tim ljudima je važno kakva će biti politika vlasti nakon smene Vučića i takvim ljudima se baš i ne može tako lako prodati jeftina marketinška priča. Istovremeno, i u onom delu građana Srbije koji su podrška vlasti postoji više stotina hiljada ljudi koji svakim danom uviđaju da zemlja ne ide u željenom pravcu i oni takođe očekuju plan i program šta i kako dalje.

Dakle, bez da pogrešim puno, ali najmanje milion ljudi u ovoj državi želi da se neko bavi realnom politikom i da ponudi jasnu ideju šta i kako dalje. Tim pre što se zbog rata u Ukrajini i najnovije eskalacije sukoba na Bliskom istoku povećava lična nesigurnost kod ljudi i to kako u pogledu straha za bezbednost, tako još više u pogledu straha za egzistenciju. Bez ovih milion ljudi nema mogućnosti da vlast padne ili, gledano sa druge strane, bez tih milion ljudi nema šanse da ova vlast opstane.

Nažalost, ali Vučić i njegov aparat (plaćeni stručnjaci za marketing, politički konsultanti i istraživači javnog mnjenja) su prvi detektovali potrebu da se ovim ljudima obrate. Otuda najava plana razvoja Srbije do 2035, koji će biti obnarodovan na skupu vlasti koji se u Beogradu planira za 21. mart.

Vučić sa jedne strane želi da pošalje poruku svojim kriminalcima i tajkunima da je još u sedlu i da planira da jaše najmanje još dva mandata (do 2035). Sa druge strane, planom i programom se obraća tom milionu koji prati situaciju u nadi da će najveći deo njih pridobiti na svoju stranu makar kao neutralne. Deo igre je i konstantno insistiranje da druga strana nema nikakav plan i da im je jedini program mržnja prema Vučiću i njegovoj porodici. Na tom kontrastu vlast planira da igra.

Postavlja se pitanje šta mi kao oponenti vlasti radimo?! Šta mislite, da li su teme kao što je akvarijum za delfine ili sat na Trgu Republike povoljne za privlačenje tih ljudi od kojih će u najvećoj meri zavisiti sudbina izbora? Mišljenja sam da nisu, čak smelo ću da iznesem stav da su te priče skuvane u Vučićevom PR timu i da su kao takve podmetnute preko agenata od uticaja, a sa ciljem dokazivanja kako nema ko da zameni ovu i ovakvu vlast.

Istovremeno, režim je počeo da u javni prostor, a pre svega preko alternativnih medija, ubacuje priče o lakim i brzim rešenjima koja se po pravilu najavljuju da će se desiti naredni mesec, a kada se ne dese onda se opet najavljuju za naredni i tako u nedogled.

Recimo, sada je sveprisutna teza o tome da će Amerika da brzo počisti Bliski istok i da će onda da dođe po Vučića.

Trenutni datum je 31. mart, kada je planiran sastanak kineskog i američkog predsednika. Takođe, česta spin priča kreirana u laboratoriji vlasti je ta da će Novak Đoković da se kandiduje na izborima i da počisti SNS.

Ovakve stvari imaju za cilj da anesteziraju i umrtve protivnike vlasti, a da istovremeno Vučiću daju u ruke argumente da ih plasira onima koji, ponoviću to još jednom, ne piju lake medijske fore i od kojih u ovoj iteraciji zavisi mnogo. Jer su svi oni koji se lepe na marketinške priče već uhvaćeni u jednu od dve mreže „za i protiv“ i tu više nikakvog prostora nema da se bilo šta menja.

Otuda, odgovor na početno pitanje je da je apsolutno nemoguće smeniti Aleksandra Vučića bez jasnog plana i programa šta će vlast posle njega raditi.

Ako to ne shvatimo i nastavimo da insistiramo na delfinima, satu na Trgu, a pogotovo ako se budemo zadovoljavali time da umesto ovih dođe kamen za kupus, dobićemo to da ovi neće ni otići.

Miroslav Parović