Profesor Beogradskog univerziteta Milo Lompar ukazao je da bi političke i društvene promene do kojih bi moglo doći na izborima bile postepene i da je nepotrebno podgrevati nerealna očekivanja u javnosti kako će potencijalni pad režima doprineti momentalnom boljitku.

Lompar ističe da su u Srbiji kriminal i korupcija nesagledivih razmera, institucionalni poredak je razoren, a promene se i u daleko sređenijim društvima dešavaju postepeno, istovremeno kritikujući one, kako je nazvao, iz “rezervne linije režima”, koji su tobože protiv vlasti a puni su skepse i nepoverenja prema strukturama koje bi mogle izdejstvovati promene i rušenje Vučićevog režima.

“Dakako mogu da se dogode promene koje bi bile postepene. One neće odgovarati ukupnosti i maksimumu očekivanja ali će voditi ka boljitku. Npr. može da se smanji kriminal, može da se smanji korupcija, koju nije moguće iskoreniti ali ju je i te kako moguće smanjiti. Potrebno je vreme, drugi običaji i navike, ali i dugo putovanje počinje prvim korakom”, ocenio je profesor.

On je kazao da nikako ne razume logiku tzv. rezervista režima koji kažu npr. “režim ne valja ali ne valjaju ni studenti”. “Šta znači ta logika? To onda znači neka sve ostane kako je, odnosno da ostane sadašnji režim. Po meni, ljudi koji smatraju da je režim rđav i da ne valja, treba da se uključe u dejstvo koje ga najviše ugrožava. A najviše ga ugrožava studentska lista”, naveo je Lompar i dodao da unutar toga onda treba da pokušaju i nastoje da pronađu ono što im najviše odgovara.

Kako kaže, mnogi ljudi bi hteli “da im neko kaže sada će pasti režim a onda će sve biti divno”. “To nije realno, pad režima je početak dugog puta ka nekom poboljšanju”, zaključio je profesor.

Simptom