S obzirom da ove godine punim 50 godina, mogu da kažem da sam više od pola života u Dverima. Samo to što nismo menjali stranke i ideologije, što se nikada nismo prodali i predali, što nismo odustali u borbi najpre za duhovnu i moralnu, a potom i biološku i državotvornu obnovu srpskog naroda evo već skoro tri decenije – nije mala stvar. Posebno bih istakao onaj prvi period Dveri pre ulaska u politiku, tih 12 godina od 1999-2011, koji je nepravedno zaboravljen i zanemaren, a Dveri su nesumnjivo bile prva moderna srpska rodoljubiva nevladina organizacija koja je imala veoma širok obim aktivnosti: od izdavanja časopisa i knjiga, organizacije tribina i akademija, TV produkcije, Sabora srpske omladine, humanitarne pomoći, do Porodičnih šetnji i „Pokreta za život” kao prve savremene kampanje za promociju rađanja i porodičnih vrednosti.
Što se tiče ovog drugog perioda i 15 godina bavljenja politikom, možemo biti zadovoljni samo time što smo posvedočili da je uopšte moguća politika sa moralom, da je Svetosavlje itekako moderno i što smo iza sebe ostavili kompletno zaokružen politički program koji smo u dva skupštinska mandata pretočili u više desetina parlamentarnih inicijativa kao svedočanstvo da je moguća hrišćanska politika i u teoriji i u praksi i u 21. veku. Svakako možemo biti ponosni na sve ljude koji su ovih 27 godina delatno svedočili svoju veru u Boga i Srpstvo kroz Dveri u mnogim velikim kampanjama, protestima, javnim i medijskim nastupima i drugim borbama, koje su bile nešto najbolje što je iznedrila nova generacija političara u Srbiji. Srbijom pod aktuelnom Vučićevom vlašću, izbornim rezultatima i političkim uticajem Dveri nikako ne možemo biti zadovoljni, a sopstvene pogrešne procene i odluke moramo priznati. Nastavljamo dalje borbu za smenu sadašnje vlasti i bolje pozicioniranje više nego aktuelne političke ideje Dveri u novim okolnostima nakog Vučićevog pada.
Svetosavlje je ključna politička ideja Dveri. Šta to znači? Pre svega: šta znači sam pojam Svetosavlje? To je nova srpska reč nastala 30-ih godina 20. veka, i znači Pravoslavlje srpskog stila i iskustva, kako su ga za sva vremena najbolje definisali Sveti Nikolaj Ohridski i Žički i Sveti Justin Ćelijski, naši najvažniji savremeni duhovni učitelji. To znači primenu Pravoslavlja i pravoživlja u svim sferama ličnog, porodičnog, društvenog i državnog života. To upravo po uzoru na Svetog Savu znači odricanje, trud, rad i samopožrtvovanje za spasenje svoga naroda, tj. taj vrhunski svetosavski nacionalizam. Dveri su po tome bile i ostale jedinstvene.
Dveri su ne samo na pravom, svetosavskom putu kojim idu već 27 godina a da se nikada nisu odrekle ove svoje ideologije, već su se ispravno postavile i prema trenutno najvažnijem političkom pitanju: za i protiv Vučićeve lične, izdajničke i korumpirane vlasti. Dveri su bile i ostale čvrsta opozicija vladajućem režimu, a pružile su i otvorenu i nesebičnu podršku novoj studentskoj generaciji koja je stupila na društveno-političku scenu i zalaže se za isto ono zbog čega su Dveri ušle u politiku pre 15 godina, a to je ne samo smena vlasti već i promena kompletnog korumpiranog političkog sistema. Zasluge za ovo stabilizovanje i jasno usmerenje Srpskog pokreta Dveri pripadaju novom rukovodstvu na čelu sa mr Ivanom Kostićem, koji se na delu pokazao pravim liderom koji ume da sabere i organizuje „četu malu ali odabranu”. Smatram da se tek danas vidi koliko Dveri nedostaju u Narodnoj skupštini i da bez Dveri Srbija trenutno nema ozbiljnu hrišćansku i konzervativnu političku opciju. Zato ponekad zaboli kada se Dverima olako negativno sudi, iako nikada nismo bili na vlasti niti smo izdali svoj program (a svoje greške priznajemo!), ali sve to ide u očekivani tok ove naše borbe.
Zato ne bih nikada razdvajao sudbinu Dveri od sudbine Srbije. Da parafraziram velikog ruskog mislioca Ivana Iljina: ako Dveri nisu potrebne Srbiji – ne treba ni da postoje. Verujem da 2026/2027. mogu biti godine političkih promena u Srbiji. Za kvalitet tih promena i budućnost srpske politike neophodne su ideje Dveri: porodica na prvom mestu, ekonomski i ekološki patriotizam, kulturna politika identiteta, suverena država i nacionalna demokratija, vladavina Ustava i zakona (što je najdublja svetosavska pravna svest i tradicija srpskog naroda još od „Zakonopravila” Svetog Save), lustracija, reintegracija Kosova i Metohije u sastav Srbije i Srpska Unija između Srbije, Crne Gore i Republike Srpske…
Nemoguće je pobediti na izborima u Srbiji ako niste za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije ili ako smatrate da treba uvesti sankcije Rusiji ili prihvatate etiketu genocidnog naroda. Velike ideološke teme poput za i protiv ulaska Srbije u EU treba da ostanu za neko drugo vreme nakon smene Vučićeve vlasti. Sledeći izbori su referendum između jednog lopovskog i ustavorušiteljskog režima i promene sistema, a tek na drugim izborima možemo da se u slobodnoj demokratskoj utakmici takmičimo sa različitim ideologijama i programima. Potrebni su nam političari koji su spremni da konačno pogledaju sve društveno-političke stvari sa „čisto srpskog interesa”, kako je to govorio Miloš Crnjanski. Dosta nam je jugoslovenstva, titoizma, evrounijatstva i globalizama svih vrsta. Kao što je to slučaj u čitavoj Evropi i svetu danas, dolazi i u Srbiji vreme suverenizma, neotradicionalizma, domaćinske ekonomije, poštovanja interesa porodice, kontrole sopstvenih granica od najezde migranata i jačanja sveukupnog konzervativnog i hrišćanskog pogleda na svet. S obzirom da su Dveri preteče svih ovih ideja na srpskoj političkoj sceni, očekujemo da će naša uloga u nastupajućem periodu biti mnogo veća i značajnija nego do sada kada smo, i kao narod i država i kao Dveri, bili pod velikim udarom neoliberalizma, pro-NATO levičara i Vučićevih lažnih patriota.
Srbija je još od 1918, a posebno od 1945. godine, krenula istorijskom stranputicom na kojoj se još uvek nalazimo. To su bile kobne i dalekosežne greške koje su nas mnogo koštale jer smo skrenuli sa puta Svetog Save. Često volim da kažem i ponoviću: za ovih 35 godina obnovljenog višestranačja probali smo sve – sem da se vratimo sebi i Svetosavlju. Vreme je. Nema drugog puta.
Boško Obradović, master politikolog i predsednik Političkog saveta Dveri
