Slučaj pančevačke Azotare po svemu sudeći prevazišao je pitanje namirenja duga između poverioca i dužnika. Spor dve strane došao je i do američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC), s kojom naša zemlja već ima problem u vezi sa ruskim vlasništvom u NIS-u. A sve zbog sumnji američke kompanije Nitron na nezakonite radnje i potencijalnu korupciju.

Zbog duga od 16,7 miliona dolara američka kompanija Nitron group upisala je založno pravo na celokupan udeo novosadske firme Promist u pančevačkoj Azotari. Potražuje i dodatnih 6,8 miliona odnosno ukupno 23,5 miliona dolara. Založno pravo je upisano na osnovu zaključka javnog izvršitelja i rešenja Privrednog suda u Novom Sadu, ali je dan nakon upisa usledio obrt. Naime, na osnovu žalbe koju je uložio Promist, sud je preinačio prvobitnu odluku i usvojio žalbu.

Pošto žalba ne odlaže izvršenje, u Registar založnog prava je ova zaloga već upisana. Do objavljivanja teksta, ona je i dalje na snazi u pomenutom registru. Nova odluka suda, koja bi nalagala brisanje zaloge, očigledno još nije formalno sprovedena.

Promist nije vratio dug Nitronu. Iako je bilo logično pretpostaviti da je upravo izmirenje duga bio razlog za skidanje zaloga i blokade računa ove firme. Ovo je i potvrđeno i iz američke kompanije Nitron.

Forbes Srbija istraživao je na osnovu čega je Privredni sud u Novom Sadu preinačio odluku o upisu založnog prava. Podsetimo, upis ovog prava podrazumeva da Promist koji je jedini vlasnik Azotare, ne može da proda, prenese, založi ili na bilo koji drugi način raspolaže Azotarom dok god ne izmiri dugovanje prema Nitronu.

U Promistu ćute o dugu i data centru

Privredni sud u Novom Sadu nije odgovorio na pitanja zbog čega je prvobitna odluka o upisu založnog prava nad Azotarom, preinačena.

Odgovora nema ni iz kompanije Promist.

Forbes Srbija pitao je ovu kompaniju da li su vratili dug koji imaju prema američkom dobavljaču i ako nisu, zbog čega to nisu uradili. Takođe, upitani su i da li ova kompanija kao vlasnik Azotare planira da gradi data centar na lokaciji sadašnje fabrike veštačkog đubriva. Ili je njen plan da potencijalnom investitoru u ovaj projekat proda imovinu Azotare.

Naime, septembra 2025. grad Pančevo stavio je na rani javni uvid izmene i dopune Plana generalne regulacije koji predviđa da na prostoru sadašnje Azotare nikne data centar. Ne pominje se ko bi bio investitor.

Ono što se vidi u Planu je da će najveći deo postojećih objekata hemijske industrije koji su korišćeni za potrebe rada HIP Azotare biti uklonjeni. Na tom prostoru trebalo bi da nikne novi data centar u kome će biti zaposleno između 250 i 400 ljudi. Među objektima koji su planirani da budu srušeni su pogon i skladište karbamida, lager tečnog azotnog đubriva, pogon azotne kiseline, kao i silosi za skladištenje žitarica.

Data centar blokiran?

Planirani data centar uključivao bi 336 generatora i gasnu elektranu snage 650 MW. Sa tim kapacitetom bio bi među najvećim data centrima u Evropi, navodi se u ovom dokumentu.

Iako u Promistu nisu ni demantovali ni potvrdili da imaju veze sa budućim data centrom, oni su vlasnici objekata čije je rušenje planirano. I lokacije na kojoj bi data centar trebalo da se gradi.

Bilo da su potencijalni investitor ili samo prodavci ove imovine, upisano založno pravo u korist Nitron group osujetilo bi njihove planove.

Podsetimo, sve dok je zaloga upisana, oni kao vlasnici ne mogu da raspolažu ovom svojom imovinom. Time je i projekat data centra praktično blokiran.

U Nitronu kažu da je sudska odluka protivzakonita

„Svesni smo da je prvostepeni sud u Srbiji, postupajući po žalbi Promista, obustavio izvršni postupak u kojem je naplata Nitronovih potraživanja prema Promistu već bila u toku. Razlozi žalbe koje je izneo Promist nisu priznati zakonom. Odluku je doneo prvostepeni sud umesto apelacionog. Time su dodatno prekršena procesna pravila. Žalba Promista prethodno nije bila dostavljena Nitronu na odgovor“, kaže za Forbes Srbija Vilijem Otero, iz kompanije Nitron group.

On dodaje da pravni zastupnici Nitrona razmatraju sva raspoloživa pravna sredstva. To uključuje dalju žalbu i alternativne mehanizme izvršenja u Srbiji i Sjedinjenim Američkim Državama. Dodaje da ukidanje procesne mere ne poništava osnovni dug niti prava Nitrona kao poverioca.

„Na osnovu dosadašnjeg toka postupka, sve je verovatnije da je ovakav ishod rezultat koordinisanog napora da se ukine blokada bankarskih računa Promista, a ne odluke zasnovane na zakonu“, kaže dalje Otero.

Dug nije vraćen

Otero potvrđuje da dug nije vraćen.

„Promist duguje Nitronu približno 23 miliona dolara po osnovu komercijalnih transakcija iz 2023. za koje je Nitron u potpunosti ispunio svoje ugovorne obaveze. Od ključnog je značaja da je ovaj dug bio obezbeđen zalogom na robi uskladištenoj kod Promista. Ta roba je u međuvremenu nestala, ostavljajući Nitronovo obezbeđenje bez ikakve vrednosti, a dug u potpunosti nenamiren. Upravo zato je Nitron bio primoran da pokrene izvršenje nad drugom imovinom“.

Naš sagovornik smatra da Promist očigledno nema finansijskih problema u poslovanju. Kaže da je izgleda posredi usmeravanje novca ka povezanim firmama kako ne izmirio dug prema Nitronu.

„Sredstva su izgleda usmeravana ka drugim subjektima, uključujući Galens invest, Ossid kapital, kao i kroz isplatu dividendi u istom periodu u kojem je naš dug ostao neizmiren, a obezbeđenje nestalo. Nitron je ostao bez naplate dok je novac odlazio na druge strane. Smatramo da su to pitanja koja bi srpske vlasti, kao i drugi zainteresovani za integritet poslovanja na ovom tržištu, trebalo da postave“, kaže Otero.

Forbes Srbija utvrdio je analizom finansijskih izveštaja da je u 2023. Promist isplatio na ime dividendi 698,2 miliona dinara. I da je te godine uvećao kapital za 352 miliona dinara. Ostvareni profit u toj godini bio je 414,6 miliona dinara.

Finansijske transakcije

Iste godine prema finansijskom izveštaju, Galens invest se našao na vrhu dobavljača u zemlji od kojih Promist ima potraživanja. Reč je o 618 miliona dinara datih kao avans. I to građevinskoj kompaniji za robu distributera đubriva. Upisano je i 388 miliona dinara ostalih kratkoročnih potraživanja od Galens investa.

I tokom 2024. godine, pokazuju finansijski izveštaj, Promist je dao avans Galens investu i to u iznosu od 656 miliona dinara.

Veza Galens investa i Promista je supruga Nebojše Petrića. Petrić je, naime, vlasnik 80 odsto Promista, a njega supruga Sanja je vlasnik 100 odsto Osidd kapitala. Njena firma ima suvlasništvo, odnosno 50 odsto udela u kompaniji Galens invest. Njen poslovni partner je Aleksandar Galić, jedini vlasnik firme Galens doo, poznate u javnosti po investitorskoj izgradnji stambeno-poslovnih kompleksa.

Kompanija Osidd kapital dobila je od Promista 2023. kratkoročni zajam u iznosu od 260 miliona dinara. I još 166 miliona dinara u 2024. godini.

Obavešteni OFAC i američke vlasti

„Vlada Sjedinjenih Američkih Država sprovodi aktivan režim sankcija usmeren na destabilizujuće aktivnosti na Zapadnom Balkanu. U skladu sa Izvršnim uredbama 14033 i 14140, Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAC) ima široka ovlašćenja da sankcioniše pojedince i subjekte uključene u korupciju, ometanje mehanizama odgovornosti i aktivnosti koje podrivaju vladavinu prava u regionu. Postupci kojima smo bili izloženi u vezi sa ovim predmetom – uključujući nestanak založenog obezbeđenja i šire okolnosti izvršnog postupka pokreću pitanja za koja smatramo da su u skladu sa vrstom ponašanja na koje se ove izvršne uredbe odnose. Nadležni organi Sjedinjenih Američkih Država upoznati su sa ovom situacijom“, kaže Otero.

Forbes Srbija pitao je i američki OFAC da li je upoznat sa ovom situacijom, ali nismo dobili ni potvrdu ni demanti ove informacije.

Atakuje li Nitron na Azotaru

Američka kompanija Nitron svojevremeno je bila umešana u aferu oko državnih kompanija za proizvodnju mineralnog đubriva u Venecueli i Kolumbiji. Sumnjalo se da tamošnji menadžment ovih kompanija namerno smanjuje njihovu vrednost sa namerom da ih po niskoj ceni kupi američki Nitron.

Pošto u ovoj kompaniji ne negiraju da se bave poslovanjem u nedovoljno razvijenim zemljama, uključujući i Srbiju, postavlja se pitanje da li je upisom založnog prava Nitron zapravo napravio prvi korak ka preuzimanju Azotare.

Pogotovo što bi u slučaju da Promist ne izmiri dug, Nitron mogao da dođe u situaciju da Azotaru na javnoj licitaciji kupi za iznos svog potraživanja. Iako je jasno da ova fabrika danas vredi daleko više.

Podsetimo, Azotara je u vlasništvu Promista od 2021, kada je iz stečaja kupio za 5,5 miliona evra kao pravno lice. Primetno je da od tog trenutka počinje njen poslovni uzlet. Državni gubitaš čija je privatizacija prvobitno propala, odjednom je krenuo da posluje pozitivno. Rast dobiti je za poslednjih četiri godine veći od 18.000 odsto, a kumulativno je dostigao gotovo 20 miliona evra.

Forbes Srbija nezvanično saznaje da je februara prošle godine CBRE radio procenu vrednosti Azotare, a njena vrednost je nekoliko puta veća od duga Promista prema Amerikancima.

Ipak, Vilijem Otero negira da Nitron želi da preuzme pančevačku fabriku.

„Nitron nema nameru da preuzme HIP-Azotaru Pančevo. Naše izvršne radnje usmerene su isključivo na naplatu legitimnog komercijalnog duga. Tvrdnja da je reč o bilo čemu drugom osim o standardnom postupku prinudne naplate potraživanja u potpunosti pogrešno predstavlja našu poziciju“, odgovara on.

Izvor: Forbes