Случај панчевачке Азотаре по свему судећи превазишао је питање намирења дуга између повериоца и дужника. Спор две стране дошао је и до америчке Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАЦ), с којом наша земља већ има проблем у вези са руским власништвом у НИС-у. А све због сумњи америчке компаније Нитрон на незаконите радње и потенцијалну корупцију.
Због дуга од 16,7 милиона долара америчка компанија Нитрон гроуп уписала је заложно право на целокупан удео новосадске фирме Промист у панчевачкој Азотари. Потражује и додатних 6,8 милиона односно укупно 23,5 милиона долара. Заложно право је уписано на основу закључка јавног извршитеља и решења Привредног суда у Новом Саду, али је дан након уписа уследио обрт. Наиме, на основу жалбе коју је уложио Промист, суд је преиначио првобитну одлуку и усвојио жалбу.
Пошто жалба не одлаже извршење, у Регистар заложног права је ова залога већ уписана. До објављивања текста, она је и даље на снази у поменутом регистру. Нова одлука суда, која би налагала брисање залоге, очигледно још није формално спроведена.
Промист није вратио дуг Нитрону. Иако је било логично претпоставити да је управо измирење дуга био разлог за скидање залога и блокаде рачуна ове фирме. Ово је и потврђено и из америчке компаније Нитрон.
Форбес Србија истраживао је на основу чега је Привредни суд у Новом Саду преиначио одлуку о упису заложног права. Подсетимо, упис овог права подразумева да Промист који је једини власник Азотаре, не може да прода, пренесе, заложи или на било који други начин располаже Азотаром док год не измири дуговање према Нитрону.
У Промисту ћуте о дугу и дата центру
Привредни суд у Новом Саду није одговорио на питања због чега је првобитна одлука о упису заложног права над Азотаром, преиначена.
Одговора нема ни из компаније Промист.
Форбес Србија питао је ову компанију да ли су вратили дуг који имају према америчком добављачу и ако нису, због чега то нису урадили. Такође, упитани су и да ли ова компанија као власник Азотаре планира да гради дата центар на локацији садашње фабрике вештачког ђубрива. Или је њен план да потенцијалном инвеститору у овај пројекат прода имовину Азотаре.
Наиме, септембра 2025. град Панчево ставио је на рани јавни увид измене и допуне Плана генералне регулације који предвиђа да на простору садашње Азотаре никне дата центар. Не помиње се ко би био инвеститор.
Оно што се види у Плану је да ће највећи део постојећих објеката хемијске индустрије који су коришћени за потребе рада ХИП Азотаре бити уклоњени. На том простору требало би да никне нови дата центар у коме ће бити запослено између 250 и 400 људи. Међу објектима који су планирани да буду срушени су погон и складиште карбамида, лагер течног азотног ђубрива, погон азотне киселине, као и силоси за складиштење житарица.
Дата центар блокиран?
Планирани дата центар укључивао би 336 генератора и гасну електрану снаге 650 МW. Са тим капацитетом био би међу највећим дата центрима у Европи, наводи се у овом документу.
Иако у Промисту нису ни демантовали ни потврдили да имају везе са будућим дата центром, они су власници објеката чије је рушење планирано. И локације на којој би дата центар требало да се гради.
Било да су потенцијални инвеститор или само продавци ове имовине, уписано заложно право у корист Нитрон гроуп осујетило би њихове планове.
Подсетимо, све док је залога уписана, они као власници не могу да располажу овом својом имовином. Тиме је и пројекат дата центра практично блокиран.
У Нитрону кажу да је судска одлука противзаконита
„Свесни смо да је првостепени суд у Србији, поступајући по жалби Промиста, обуставио извршни поступак у којем је наплата Нитронових потраживања према Промисту већ била у току. Разлози жалбе које је изнео Промист нису признати законом. Одлуку је донео првостепени суд уместо апелационог. Тиме су додатно прекршена процесна правила. Жалба Промиста претходно није била достављена Нитрону на одговор“, каже за Форбес Србија Вилијем Отеро, из компаније Нитрон гроуп.
Он додаје да правни заступници Нитрона разматрају сва расположива правна средства. То укључује даљу жалбу и алтернативне механизме извршења у Србији и Сједињеним Америчким Државама. Додаје да укидање процесне мере не поништава основни дуг нити права Нитрона као повериоца.
„На основу досадашњег тока поступка, све је вероватније да је овакав исход резултат координисаног напора да се укине блокада банкарских рачуна Промиста, а не одлуке засноване на закону“, каже даље Отеро.
Дуг није враћен
Отеро потврђује да дуг није враћен.
„Промист дугује Нитрону приближно 23 милиона долара по основу комерцијалних трансакција из 2023. за које је Нитрон у потпуности испунио своје уговорне обавезе. Од кључног је значаја да је овај дуг био обезбеђен залогом на роби ускладиштеној код Промиста. Та роба је у међувремену нестала, остављајући Нитроново обезбеђење без икакве вредности, а дуг у потпуности ненамирен. Управо зато је Нитрон био приморан да покрене извршење над другом имовином“.
Наш саговорник сматра да Промист очигледно нема финансијских проблема у пословању. Каже да је изгледа посреди усмеравање новца ка повезаним фирмама како не измирио дуг према Нитрону.
„Средства су изгледа усмеравана ка другим субјектима, укључујући Галенс инвест, Оссид капитал, као и кроз исплату дивиденди у истом периоду у којем је наш дуг остао неизмирен, а обезбеђење нестало. Нитрон је остао без наплате док је новац одлазио на друге стране. Сматрамо да су то питања која би српске власти, као и други заинтересовани за интегритет пословања на овом тржишту, требало да поставе“, каже Отеро.
Форбес Србија утврдио је анализом финансијских извештаја да је у 2023. Промист исплатио на име дивиденди 698,2 милиона динара. И да је те године увећао капитал за 352 милиона динара. Остварени профит у тој години био је 414,6 милиона динара.
Финансијске трансакције
Исте године према финансијском извештају, Галенс инвест се нашао на врху добављача у земљи од којих Промист има потраживања. Реч је о 618 милиона динара датих као аванс. И то грађевинској компанији за робу дистрибутера ђубрива. Уписано је и 388 милиона динара осталих краткорочних потраживања од Галенс инвеста.
И током 2024. године, показују финансијски извештај, Промист је дао аванс Галенс инвесту и то у износу од 656 милиона динара.
Веза Галенс инвеста и Промиста је супруга Небојше Петрића. Петрић је, наиме, власник 80 одсто Промиста, а њега супруга Сања је власник 100 одсто Осидд капитала. Њена фирма има сувласништво, односно 50 одсто удела у компанији Галенс инвест. Њен пословни партнер је Александар Галић, једини власник фирме Галенс доо, познате у јавности по инвеститорској изградњи стамбено-пословних комплекса.
Компанија Осидд капитал добила је од Промиста 2023. краткорочни зајам у износу од 260 милиона динара. И још 166 милиона динара у 2024. години.
Обавештени ОФАЦ и америчке власти
„Влада Сједињених Америчких Држава спроводи активан режим санкција усмерен на дестабилизујуће активности на Западном Балкану. У складу са Извршним уредбама 14033 и 14140, Канцеларија за контролу стране имовине Министарства финансија САД (ОФАЦ) има широка овлашћења да санкционише појединце и субјекте укључене у корупцију, ометање механизама одговорности и активности које подривају владавину права у региону. Поступци којима смо били изложени у вези са овим предметом – укључујући нестанак заложеног обезбеђења и шире околности извршног поступка покрећу питања за која сматрамо да су у складу са врстом понашања на које се ове извршне уредбе односе. Надлежни органи Сједињених Америчких Држава упознати су са овом ситуацијом“, каже Отеро.
Форбес Србија питао је и амерички ОФАЦ да ли је упознат са овом ситуацијом, али нисмо добили ни потврду ни деманти ове информације.
Атакује ли Нитрон на Азотару
Америчка компанија Нитрон својевремено је била умешана у аферу око државних компанија за производњу минералног ђубрива у Венецуели и Колумбији. Сумњало се да тамошњи менаџмент ових компанија намерно смањује њихову вредност са намером да их по ниској цени купи амерички Нитрон.
Пошто у овој компанији не негирају да се баве пословањем у недовољно развијеним земљама, укључујући и Србију, поставља се питање да ли је уписом заложног права Нитрон заправо направио први корак ка преузимању Азотаре.
Поготово што би у случају да Промист не измири дуг, Нитрон могао да дође у ситуацију да Азотару на јавној лицитацији купи за износ свог потраживања. Иако је јасно да ова фабрика данас вреди далеко више.
Подсетимо, Азотара је у власништву Промиста од 2021, када је из стечаја купио за 5,5 милиона евра као правно лице. Приметно је да од тог тренутка почиње њен пословни узлет. Државни губиташ чија је приватизација првобитно пропала, одједном је кренуо да послује позитивно. Раст добити је за последњих четири године већи од 18.000 одсто, а кумулативно је достигао готово 20 милиона евра.
Форбес Србија незванично сазнаје да је фебруара прошле године ЦБРЕ радио процену вредности Азотаре, а њена вредност је неколико пута већа од дуга Промиста према Американцима.
Ипак, Вилијем Отеро негира да Нитрон жели да преузме панчевачку фабрику.
„Нитрон нема намеру да преузме ХИП-Азотару Панчево. Наше извршне радње усмерене су искључиво на наплату легитимног комерцијалног дуга. Тврдња да је реч о било чему другом осим о стандардном поступку принудне наплате потраживања у потпуности погрешно представља нашу позицију“, одговара он.
Извор: Форбес
