Investicioni fondovi su prilično nepoznat pojam u Srbiji , ali nažalost poslednjih godinu dana u žižu interesovanja dolaze iz pogrešnih razloga. Sve je počelo BIRN-ovim objavljivanja informacija o tome kako su bogataši koristili rupu u zakonu, pa u decembru uplaćivali uloge u investicioni fond, a onda u januaru povlačili novac, usput ostvarujući oslobođenje od poreza na dohodak.
Zatim je otkriveno da su u fondove Vista Rica, novac uplaćivali političari na vlasti, njihovi kumovi i članovi porodica, kontroverzni biznismeni, dobitnici državnih tendera. Članovi Vista Rica fondova su Andrej Vučić, Igor Brnabić i Predrag Mali. Zatim, Nikola Petrović, Zvezdan Terzić, Stojan Vujko, Milija Babović, Željko Drčelić, Vojin Lazarević, Slobodan Kvrgić, Nebojša Stupar, članovi porodice Slobodana Tešića.
Na kraju javnost je uzburkalo hapšenje Danijele Maletić, zamenice direktora Uprave za sprečavanje pranja novca i jedne bankarske službenice koje su prijavile sumnjive transakcije upravo prema ovom investicionom fondu. Odlasku iz Uprave su, prema njenim rečima, prethodile pretnje vlasnice tog Fonda Tatjane Vukić, i to Sinišom Malim, ministrom finansija u čiji delokrug spada i Uprava za sprečavanje pranja novca.
Dušan Dobromirov, profesor na FTN u Novom Sadu i finansijski forenzičar objašnjava da se u fond sklanjaju pare koje onda on ulaže dalje.
„Svako ima pravo da uloži novac u fond, pitanje je odakle je“
„Pare koje se zarade na razne načine, pre svega kroz javne nabavke, ulažu fond da novac cirkuliše, jer kupovina stanova je samo trošak. Tu se stvara jedan perpetuum mobile kada se deo novca iz fonda uloži u državne obveznice. Faktički novac koji je došao iz budžeta se pozajmljuje državi, koja taj novac dalje koristi za javne nabavke i tako ukrug. Državne obveznice nemaju rizik, a donose kamatu“, kaže Dobromirov.
Dobromirov ističe da investicionim fondovima upravljaju društva za upravljanje koja zapošljavanju licencirane portfolio menadžere. „Svako ima pravo da uloži novac u investicioni fond. Pitanje je odakle taj novac. Ako se isplati kao plata i ako se plate porezi i doprinosi tu nema problema. Ali je pitanje kako je firma mogla da isplati toliku platu. Zakon se uglavnom krši u delu odakle je novac došao, a dalje transakcije mogu samo da posluže da se to prikrije“, kaže on.
Za klasično pranje novca, odnosno stavljanje prljavog novca, najčešće u gotovini, zarađenog kriminalom ili kršenjem zakona u legalne tokove, on tvrdi da fondovi nisu najbolje rešenje. „Gotovinom po pravilu ne mogu da se kupe kola, stan, da se uloži u firmu ili na berzi. Recimo, zbog toga su mnogi u slučaju Darka Šarića pali zbog pranja novca. U investicioni fond, mislim da se ne može uplatiti keš, a sve preko 10.000 evra mora da se prijavi Upravi za sprečavanje pranja novca“, napominje on.
Dobromirov ističe da je za investicione fondove zadužena Komisija za hartije od vrednosti. „Institucije ako u slučaju nepravilnosti zatvaraju oči, oni su saučesnici. Ako se neko u budućnosti ovim bude bavio, neće važiti izgovor „nisam znao“, ocenjuje ovaj profesor koji je i član Anketne komisije za ispitivanje odgovornosti za urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Srbija i pranje novca
Sve ovo se dešava u trenutku kada je Manival, međunarodna ekspertska komisija za procenu mera protiv pranja novca i finansiranja terorizma, ocenila da je Srbija ostvarila veliki napredak u borbi protiv pranja novca. Brojni državni organi su se pohvalili ovakvom ocenom. Od 11 oblasti Srbija je dobila sedam pozitivnih ocena.
U izveštaju koji je završen u decembru prošle godine, a pokriva period od 2019. do 2024. godine, procenjuje se da rizici za pranje novca iznose godišnje oko milijardu evra. U izveštaju se ističe da bi se efikasnije trebalo ciljati pranje novca povezano sa kriminalom koji predstavlja veliku pretnju, i ukazuju na „ekstenzivnu antikorupcijsku kampanju“, koja uključuje istrage visoke korupcije. Kaže se i da bi vlasti trebalo da nastave da istražuju slučajeve pranja novca velike vrednosti i gonjenje pravnih lica.
Stručnjake Manivala brine i to što su skoro svi slučajevi korupcije okarakteriani kao „zloupotreba položaja“ umesto primanje ili davanje mita, iako se iz opisa slučajeva vidi da je u konačnici isplaćen novac. Od 2019. zaključno sa 2024. godinom osuđeno je 353 osobe za pranje novca i to najviše (253) profesionalnih perača koji pružaju tu uslugu onima sa prljavim novcem.
U 2024. godini vidi se veliki skok, sa četrdesetak slučajeva prethodnih godina na 104. U toj godini je dosuđeno i 65 zatvorskih kazni za pranje novca sa prosečnim trajanjem od 10 meseci. Propisano je i 65 novčanih kazni u proseku od 1.813 evra, gde je najviša kazna bila 33.333 evra, a najniža svega 83 evra.
Procenjuje se da su ukupni prihodi od kriminala u Srbiji 357 miliona evra godišnje. Od 2019. do 2024. godine godine ukupno je zamrznuto ili zaplenjeno svega 132,9 miliona evra ili nešto preko 22 miliona evra godišnje.
Dobromirov kaže da ne veruje baš u te izveštaje jer se donose na bazi podataka koje im daje država. „Oni se sastavljaju na bazi zvanične dokumentacije. Tim institucijama je nezamislivo da od države dobiju netačne podatke.. Ja sam ipak sklon da verujem svojim očima pre nego onom što prijavi država“, napominje on.
Izvor: N1
