Dobro i loše se razdvaja,

žito i kukolj;

Učenici preuzimaju znanje!

A sledbenici, oni samo slede…

Jedan naraštaj jesu oni koji u Srbiji vide nepravdu, oni koji zbog nepravde pate, oni koji ne mogu da se prave da je ne vide; i nadasve oni koji se bore protiv matrice tlačitelja, bez koje moćni predatori ostaju tek bedni paraziti.

Jedna Kvinta (Petorka na srpskom jeziku)… „vrši značajan uticaj na politiku Srbije, posebno u vezi sa pitanjem Kosova, evrointegracijama i vladavinom prava. Aktivno se zalažu za stabilnost regiona, napredak u reformama i utiču na odnose Srbije sa NATO paktom.“ Često se sastaju sa srpskim zvaničnicima radi dijaloga i davanja preporuka u vezi kosovskog pitanja, vladavine prava… Jedno te isto vlada Srbijom od Drugog svetskog rata, dugo, isuviše dugo.

Kvintu kao posebnu grupu čine glasnogovornici čiste ekonomske moći, koji dolaze iz USA, Ujedinjenog kraljevstva, Francuske, Nemačke i, nekog reda radi, Italije. Ta grupa otvoreno postavlja nelegitimni politički pravac, a Evropska unija ga formalizuje kroz svoju legislativu. Gde je u svemu tome demokratsko upravljanje Evropom od strane njenih građana? Gde je u Evropskoj uniji demokratija? Ovo je upadljivo ogroman potiskivač demokratije iz EU.

Kvinta je jedan diktat klub, zvanični lobi najuticajnijih zapadnih sila, koji nema statut, nema glasanje i nema formalno obavezujuće odluke (nema odgovornosti!)… a suštinski njihove odluke su itekako signal koji čelne birokrate Evropske unije treba da slede, tačnije da sprovedu.

Evropa danas u toj meri ne predstavlja „vladavinu njenih građana“, već, političkoposlušnički sročeno, neko „upravljanje narodom u ime stabilnosti“. Nije li ovde nasušni integritet institucija i pojedinca kao fundament demokratije ugašen zarad ekonomske lojalnosti?! Možete, pri tom, misliti koji su to onda potrebni kvalifikanti za marionete koje predstavljaju biro današnje Evropske unije… (klimoglavci, poslušnici, ulizice, potkazivači…) Sapienti sat. Degutantno je da takvi propovedaju demokratiju. Sa druge strane Evropska unija može poslužiti u pravnoj i političkoj nauci kao par excellence primer kako ne sme i ne treba.

Glas naroda je ključni segment političke slobode, jedna tekovina evropske političke i filozofske misli čiji koreni sežu duboko u evropsku istoriju. Glas naroda, koji stvaraju glasovi pojedinaca (koji su temelj političke slobode), kao impuls iz naroda, za odlučivanje društva o samome sebi, je u jednoj Evropskoj uniji time gotovo utišan, skrajnut: tako da šta god da slušamo iz EU, zapravo čujemo samo taj nadmeni konglomerat čije su odluke postale „pravovaljane“, „legalizovane“ kroz evropski biro a da pri tom zapravo nisu legitimne… a to nije demokratija. To je razvlašćenje pojedinca od njegovog glasa i on više nije građanin! To nema veze sa demokratijom.

To je sablasni zvuk koji proizvodi ona dehumanizovana pozicija velike moći – politički demon, zloduh; Samoživi konglomerat koji je pojeo najpre glasove građana, suverenitet država članica EU (građansko odlučivanje) i sada sa još većim ustima nastavlja da jede preostale suverene države po svetu. To čine upravo računajući na nemogućnost istih da se ujedine i pruže otpor konglomeratu što ih za sada čini plenom. Plen se konzumira tako što se predstavnici državnih aparata, kako u suverenim državama tako i u onim odveć despotskim, pod izgovorom širenja demokratije i vladavine prava, stimulišu da postanu duboka država i onda međusobno povezuju u mrežu dubokih država kojom vlada politički arhidemon – konglomerat, bastard, političko čudovišno oružje u rukama nekolicine, njihov filigranski topuz kojim tiho grme nad svetom od kog prave tamnicu u kojoj su oni tamničari. Duboke države jesu zapravo krugovi, prstenovi moći potčinjeni onom jednom ultimativnom Tolkinovom prstenu što vlada svima.

Sve to je tom konglomeratu moguće samo kroz materijalističko razduhovljavanje populacija (ljudskog roda) kroz perfidni šljokičavi metod konzumerizma. Tako se inače mame i hvataju životinje, kljukaju guske i uopšte tove domaće životinje. O da, reč je o dehumanizaciji… Odljuđivanju. Tu ključnu ulogu ima stomak, tačnije želudac i njegova zla sposobnost da se širi. Kroz stomak taj lutkar provlači niti kojim od čoveka pravi lutku kojom će da upravlja. Na ovo je imun tek redak um… I da, sloboda je jedina, istinska valuta ljudi, jer je to dar od Boga. Ne život, ne novac.

Iz najobjektivnije daljine posmatrano, sve to liči na veliko čišćenje ljudskog roda od alavog nakota koje ova demonska sila privlači u jedno Mefistovo lutkarsko pozorje, kao nametnutu pozornicu sveta (svojom show business metodologijom).

A kako se ubija taj arhizloduh?

Kao i svaki drugi zloduh, čista svetlost ga potiskuje, humanizam, prosveta, institucije, ljudskost otelotvorena u vladavini prava upravljena ka idealu demokratije. Potiskuju ga Čarobnjaci i njegovi učenici, dok u Mefistovo pozorje naviru sledbenici i bivaju konzumirani u njegov igrokaz, kao gorivo za njegov show business… Stubovi borbe sa političkim arhizloduhom jesu individulaci, nenametljivi, urođeno neproždrljivi i imuni na indukovanu alavost, urođeno Bogougodno čovekoljubivi.

I da, kao da je već zapisano negde u podtekstima..:

„Ljudi su bili zabezeknuti pred sveopštim terorom moći prstena. Čarobnjak, koji je odbio prsten, im tada reče: Zar ne vidite koliko vas njegova moć opija i jedno po jedno kvari i uništava?

Ljudi očajni upitaše čarobnjaka šta da učine?

Razgrađujući zidove tamnice, čarobnjak svakom ponaosob prošaputa: Ne hrani je.“

Još svetlosti (feed your head)!

Advokat Ivan Tatić