Добро и лоше се раздваја,

жито и кукољ;

Ученици преузимају знање!

А следбеници, они само следе…

Један нараштај јесу они који у Србији виде неправду, они који због неправде пате, они који не могу да се праве да је не виде; и надасве они који се боре против матрице тлачитеља, без које моћни предатори остају тек бедни паразити.

Једна Квинта (Петорка на српском језику)… „врши значајан утицај на политику Србије, посебно у вези са питањем Косова, евроинтеграцијама и владавином права. Активно се залажу за стабилност региона, напредак у реформама и утичу на односе Србије са НАТО пактом.“ Често се састају са српским званичницима ради дијалога и давања препорука у вези косовског питања, владавине права… Једно те исто влада Србијом од Другог светског рата, дуго, исувише дуго.

Квинту као посебну групу чине гласноговорници чисте економске моћи, који долазе из УСА, Уједињеног краљевства, Француске, Немачке и, неког реда ради, Италије. Та група отворено поставља нелегитимни политички правац, а Европска унија га формализује кроз своју легислативу. Где је у свему томе демократско управљање Европом од стране њених грађана? Где је у Европској унији демократија? Ово је упадљиво огроман потискивач демократије из ЕУ.

Квинта је један диктат клуб, званични лоби најутицајнијих западних сила, који нема статут, нема гласање и нема формално обавезујуће одлуке (нема одговорности!)… а суштински њихове одлуке су итекако сигнал који челне бирократе Европске уније треба да следе, тачније да спроведу.

Европа данас у тој мери не представља „владавину њених грађана“, већ, политичкопослушнички срочено, неко „управљање народом у име стабилности“. Није ли овде насушни интегритет институција и појединца као фундамент демократије угашен зарад економске лојалности?! Можете, при том, мислити који су то онда потребни квалификанти за марионете које представљају биро данашње Европске уније… (климоглавци, послушници, улизице, потказивачи…) Сапиенти сат. Дегутантно је да такви проповедају демократију. Са друге стране Европска унија може послужити у правној и политичкој науци као пар еxцелленце пример како не сме и не треба.

Глас народа је кључни сегмент политичке слободе, једна тековина европске политичке и филозофске мисли чији корени сежу дубоко у европску историју. Глас народа, који стварају гласови појединаца (који су темељ политичке слободе), као импулс из народа, за одлучивање друштва о самоме себи, је у једној Европској унији тиме готово утишан, скрајнут: тако да шта год да слушамо из ЕУ, заправо чујемо само тај надмени конгломерат чије су одлуке постале „правоваљане“, „легализоване“ кроз европски биро а да при том заправо нису легитимне… а то није демократија. То је развлашћење појединца од његовог гласа и он више није грађанин! То нема везе са демократијом.

То је сабласни звук који производи она дехуманизована позиција велике моћи – политички демон, злодух; Саможиви конгломерат који је појео најпре гласове грађана, суверенитет држава чланица ЕУ (грађанско одлучивање) и сада са још већим устима наставља да једе преостале суверене државе по свету. То чине управо рачунајући на немогућност истих да се уједине и пруже отпор конгломерату што их за сада чини пленом. Плен се конзумира тако што се представници државних апарата, како у сувереним државама тако и у оним одвећ деспотским, под изговором ширења демократије и владавине права, стимулишу да постану дубока држава и онда међусобно повезују у мрежу дубоких држава којом влада политички архидемон – конгломерат, бастард, политичко чудовишно оружје у рукама неколицине, њихов филигрански топуз којим тихо грме над светом од ког праве тамницу у којој су они тамничари. Дубоке државе јесу заправо кругови, прстенови моћи потчињени оном једном ултимативном Толкиновом прстену што влада свима.

Све то је том конгломерату могуће само кроз материјалистичко раздуховљавање популација (људског рода) кроз перфидни шљокичави метод конзумеризма. Тако се иначе маме и хватају животиње, кљукају гуске и уопште тове домаће животиње. О да, реч је о дехуманизацији… Одљуђивању. Ту кључну улогу има стомак, тачније желудац и његова зла способност да се шири. Кроз стомак тај луткар провлачи нити којим од човека прави лутку којом ће да управља. На ово је имун тек редак ум… И да, слобода је једина, истинска валута људи, јер је то дар од Бога. Не живот, не новац.

Из најобјективније даљине посматрано, све то личи на велико чишћење људског рода од алавог накота које ова демонска сила привлачи у једно Мефистово луткарско позорје, као наметнуту позорницу света (својом схоw бусинесс методологијом).

А како се убија тај архизлодух?

Као и сваки други злодух, чиста светлост га потискује, хуманизам, просвета, институције, људскост отелотворена у владавини права управљена ка идеалу демократије. Потискују га Чаробњаци и његови ученици, док у Мефистово позорје навиру следбеници и бивају конзумирани у његов игроказ, као гориво за његов схоw бусинесс… Стубови борбе са политичким архизлодухом јесу индивидулаци, ненаметљиви, урођено непрождрљиви и имуни на индуковану алавост, урођено Богоугодно човекољубиви.

И да, као да је већ записано негде у подтекстима..:

„Људи су били забезекнути пред свеопштим терором моћи прстена. Чаробњак, који је одбио прстен, им тада рече: Зар не видите колико вас његова моћ опија и једно по једно квари и уништава?

Људи очајни упиташе чаробњака шта да учине?

Разграђујући зидове тамнице, чаробњак сваком понаособ прошапута: Не храни је.“

Још светлости (феед yоур хеад)!

Адвокат Иван Татић