U januaru 2026. Srbija se suočila sa snažnim prolomom snega, ledom i ekstremnim zimskim uslovima, ali ono što je usledilo nije bila samo prirodna nepogoda, već i dramatičan pokazatelj stanja infrastrukture i ODGOVORNOSTI vlasti.
Više od 22.000 domaćinstava ostalo je bez struje, što znači da je oko 55–60 hiljada ljudi direktno pogođeno višednevnim nestancima električne energije usred zime. Ovo nije samo statistika, to su deca i bebe kojima nedostaje osnovno grejanje, stariji i nemoćni koji zavise od aparata za zdravlje, i porodice koje ostaju bez vode i svetla danima.
U najmanje jednoj opštini, Loznici, ljudi su sedam dana bez struje, što znači da su praznike i početak godine dočekali u mraku.
Vanredna situacija proglašena je u 11 opština širom Srbije, uključujući Valjevo, Loznicu, Osečinu, Krupanj, Malog Zvornika, Vladimirce, Sjenicu, Majdanpek i delove Prijepolja, a vatrogasci i spasilačke službe intervencijama pokušavaju da otklone posledice elementarnih nepogoda.
Ministarka privrede Adrijana Mesarović izjavila je da je “trenutno bez struje oko 22.246 potrošača” i da predsednik Aleksandar Vučić i nadležne institucije smatraju prioritetom stabilizaciju sistema i obezbeđivanje struje do svakog domaćinstva.
MEĐUTIM, TA IZJAVA JE, ZA MNOGE, DOŠLA BEZ KONKRETNIH ROKOVA I BEZ OCENE STVARNE TEŽINE POSLEDICA ZA LJUDE NA TERENU.
U modernijoj istoriji Srbije, najdramatičniji kolaps elektroenergetskog sistema zabeležen je tokom NATO bombardovanja 1999., kada su strateški ciljani termoenergetski objekti i dalekovodi – i više od 70 % zemlje ostalo je bez struje i vode centralno. To je bio ratni događaj i ekstreman udar spolja.
SRBIJA DANAS
Za razliku od tog ratnog scenarija, 2026. problem nije spoljašnji napad, već unutrašnja nesposobnost da se adekvatno odgovori na umeren vremenski šok u 21. veku – u državi koja se konstantno hvali ekonomskim rastom i infrastrukturnim projektima. Istorijski, Srbija nije retko imala lokalne prekide struje, ali dugotrajni, višednevni nestanci koji pogađaju desetine hiljada ljudi širom više opština nisu često zabeleženi van ratnih uslova.
Ovaj kolaps nije samo tehnički kvar. On ima konkretne i ozbiljne posledice:
- Deca i bebe, bez struje i grejanja, izložena riziku od hipotermije i zdravstvenih komplikacija.
- Stari i nemoćni, zavisni od električnih aparata, medicinske opreme i toplote.
- Porodice bez osnovnih uslova življenja, danima bez vode i grejanja, što može dovesti do hroničnih zdravstvenih problema.
- Ugrožene hitne usluge i domovi, iako bolnice obično imaju agregate, kvalitet usluga hitne pomoći može biti narušen kada su uslovi ekstremni i kada infrastruktura ne funkcioniše normalno.
Ljudi na društvenim mrežama i u lokalnim zajednicama dele svedočenja o hroničnim prekidima struje i komunikacije, o tome kako su hranu držali u snegu jer frižideri ne rade, kako je nestanak interneta onemogućio komunikaciju, ili kako je Božić dočekan bez svetla i tople vode.
Ekonomski tigar, izraz koji se često koristi u zvaničnim tonovima da označi rast i stabilnost, u ovoj krizi više deluje kao mekani izraz za neadekvatan sistem koji ne štiti svoje najranjivije građane. Veliki deo države, uprkos rastu BDP‑a, infrastrukturnim projektima i političkoj retorici o snazi i stabilnosti, nije spreman na standardne, sezonske meteorološke izazove.
Događaji iz januara 2026. pokazuju da su: investicije u energetsku infrastrukturu i stabilnost mreže nedovoljno duboke, krizno upravljanje sporo, neefikasno ili neodređeno, i da ljudi osećaju da sistem ne pruža adekvatnu zaštitu i odgovor u vreme potrebe.
Ovo nije samo tehnički ili logistički problem , to je problem poverenja građana u institucije i u sposobnost vlasti, KOJI JE VEĆ DAVNO NARUŠEN, da zaštiti osnovne potrebe i sigurnost i NADAMO SE KONAČAN KRAJ ISTE..
dr Svetlana Cvijanović
