Hajde da zamislimo situaciju da je neko odlučio da izbriše Srbiju sa lica zemlje i da trajno onemogući Srbe da se ikada konsoliduju. Taj bi, nakon te odluke, morao da napravi plan kako da taj naum sprovede u delo. Za pisanje tog i takvog plana morao bi da angažuje tim ljudi koji bi napravio detaljnu razradu i spisak aktivnosti koje se moraju sprovesti kako bi Srbija nestala. Da ne bude nekakve mistifikacije, na isti način se, recimo, pravi plan rušenja neke velike zgrade. Okupi se tim stručnjaka, detaljno se razrade opcije na papiru i potom se, uz pomoć izvršilaca, u delo sprovede ono što je prethodno isplanirano.
E sad, ja sam potpuno siguran da ne postoji takav srpski neprijatelj, niti se iz čitavog sveta mogu naći ljudi da se sastavi takav tim koji bi mogao da smisli plan uništenja ovog naroda i države kakav Vučić i njegovi kriminalci već uveliko sprovode. Rečju, Vučić i njegova mafija su trenutno ubedljivo najveći neprijatelji Srbije. Naravno, nisam ja sada napisao nešto što ljudi već ne znaju, niti sam previše inovativan, ali želim da u moru dokaza koji već postoje dodam još dva relativno sveža primera koja na pravi način oslikavaju zločinačku prirodu režima.
Prvi je slučaj vezan za uvoz hrane veoma sumnjivog kvaliteta. Naime, suočena sa porastom cena osnovnih životnih namirnica, pre svega mesa i mleka, vlast se dosetila načina da jednim udarcem ubije dve muve. Na evropskom tržištu pronađene su određene količine robe koja iz raznoraznih razloga nije mogla da se proda u tamošnjim marketima, a mahom je razlog bio loš kvalitet. U nadležnim institucijama (pre svega u okviru Ministarstva poljoprivrede) donete su nove uredbe i pravilnici kojima je kompanijama bliskim SNS-u omogućeno da takvu hranu lošeg kvaliteta uvezu na tržište Srbije i stave je u promet. Na taj način su uticali na pad cena mesa i mleka, što im je važno zbog građana koji su sve nezadovoljniji životnim standardom. Istovremeno su njihovi ćaci-tajkuni enormno zaradili time što su uvezli jeftinu i lošu robu, a ovde je prodali po značajno višim cenama.
Glavni gubitnici ovde su građani Srbije, koji ne znaju šta jedu i kakve potencijalne otrove unose u sebe, a što je još gore – svu tu hranu dajemo deci, koja su osetljivija i trpe dugoročne posledice zbog unosa hormona i antibiotika. Drugi veliki gubitnici su naši proizvođači mesa, kojima su ostale svinje na skupoj hrani, a koje ne mogu da prodaju jer je tržište zasićeno evropskim kancerogenim smećem. Isto važi i za proizvođače mleka. Na taj način se sve više urušava mogućnost domaće proizvodnje hrane, što dalje vodi ka urušavanju jedne od glavnih strateških grana od koje u velikoj meri zavisi ukupna bezbednost zemlje.
Drugi slučaj je vezan za proizvodnju električne energije. Naime, Vučić i njegova ekipa su svesno uništavali kopove uglja kako bi izazvali nedostatak sirovine i potrebu za urgentnim uvozom iste. Vučićeva ekipa ugalj dovozi sa lokaliteta Bukova Kosa, nedaleko od Prijedora. Tamo je pronađena određena količina lignita koja nije dovoljna za izgradnju termobloka u kojem bi se na licu mesta proizvodila električna energija, pa je otuda ta sirovina praktično besplatna i u najvećoj meri se ilegalno otkopava i dovozi u termoelektrane u Srbiji. Vrlo često se taj i takav ugalj knjiži kao da je uvezen iz Indonezije i samim tim se papreno naplaćuje.
Pored pljačke ogromnih razmera, sa tim ugljem postoji i niz drugih problema. Naime, termoelektrane se projektuju za ugalj određenih karakteristika i, imajući u vidu da se ovaj iz Prijedora razlikuje od onog koji se kopa u basenu Kolubara, to znači da se mora dodatno obrađivati kako bi mogao da se sagoreva u TENT-u. Ta dorada podrazumeva prskanje velikim količinama mazuta, što u konačnom dovodi do toga da se nedaleko od Beograda sagoreva supstanca za koju nije preterano reći da je po sastavu bliska vojnom otrovu i da su efekti po okolinu slični kao da je izvršen napad hemijskim oružjem. Na ovaj način vlast direktno ugrožava zdravlje ljudi i energetsku bezbednost države.
Ovo što pišem može se lako proveriti, na šta pozivam svakoga da to i uradi, a zatim da alarmira sve koje poznaje. U razgovorima sa poznanicima raspitajte se i o tome koliko je ljudi obolelo od raka pluća, jednjaka i želuca. Napravite sebi i taj spisak. Kada sve to budete imali ispred sebe i kada se lično uverite u istinitost onoga o čemu javno govorim, nadam se da ćemo se složiti sa polaznom tezom da pored Vučića Srbiji drugi neprijatelji nisu ni potrebni i da ćemo onda zajedničkim snagama tog neprijatelja pobediti.
dr inž. Miroslav Parović
Narodni slobodarski pokret
