Predsednik Ćacilenda sve čini da Srbiju posvađa sa celim svetom kako bi je doveo u što bezizlazniji položaj, što je nečuveno za bilo koga ko je živeo i vladao ovim prostorima.
Vučić je za kratko vreme, posle onog ponižavajućeg čučanja na hoklici u ovalnom kabinetu Trampa uspeo toliko da se zameri trenutnoj američkoj administraciji da samo što još nisu doneli odluku da nas ponovo bombarduju. Pokušao je na beslovesan način da se uz pomoć nekakvih kamiondžija prošvercuje na Trampovo imanje. Nije uspeo, pa odglumio nevešto srčani udar i hitan povratak u Beograd, odnosno na VMA. U UN jedini osim Rusa i Belorusa je proglašen nepoželjnim da prisustvuje večeri koju je organizovao američki predsednik. Objasnio je kako ima pametnija posla. Onda je sve učinio da korumpira Trampa praveći nekakvu kombinaciju oko prodaje Generalštaba njegovom zetu Kušneru. Ni to mu nije uspelo i pored silnih nezakonitih radnji uključujući i usvajanje Lex specijalisa, jer je Kušner provalio
prevaranta i uz izvinjenje srpskom narodu povukao se iz te korumptivne papazjanije. Na kraju su, Amerikanci tek kad je stigla isporuka kineskih guma iz Srbije, proizvedenih u Ling Longu, vratili čitav kontigent zbog dokaza o prisilnom radu i zlostavljanju u fabrici, koje, inače, Vučićeva vlast toleriše i podstiče.
Da ne govorimo o situaciji sa NIS-om gde je predsednik Ćacilenda više puta onemogućen da proizvede dodatnu štetu vukući poteze koji nikome normalnom ne mogu biti jasni, pokušavajući da istovremeno izigra i Ruse i Amerikance. Na kraju, Vučić nije želeo da se pojavi u Briselu gde se govorilo o Zapadnom Balkanu, evropskoj budućnosti zemalja kandidata, ali gde je i doneta Deklaracija o priznavanju Kosova, na čemu je Vučić sve vreme uspešno radio od svog dolaska na vlast. Ono što se iz svega može nazreti to je da će uskoro uslediti i otkazivanje mnogih država koje su već najavile svoj dolazak na Ekspo. Otuda i toliki strah kod Vučića i njegovi sve nekontrolisaniji javni ispadi koji imaju isključivo za cilj da dokrajče sve što još mrda i vredi u Srbiji.
A za sve što se događa, Vučić i njegova bahata bulumenta su, naravno, okrivili tzv. blokadere koje je on bar sto puta dosad pobedio, sprečavajući obojenu revoluciju da dođe do izražaja. Njegova najava kako će unapred pomilovati sve okrivljene u slučaju Generalštab i svu krivicu preuzeti na sebe, još nije viđena u bilo kojoj civilizovanoj državi u svetu. Pritom je zapretio krivičnim prijavama svima onima koji su
sprečavali da dođe do tog nečasnog i korumptivnog posla. Ukoliko do toga dođe, a nemamo razloga da ne verujemo predsedniku Ćacilenda, koji kaže da uvek govori samo istinu, desiće se nešto što svet još nije video, a to je da lopovi uhvaćeni na delu tuže one koji
hoće da ih procesuiraju.
Jasno je da je sudar između obespravljenog, poniženog i opljačkanog naroda Srbije i Vučića i njegove ekipe jednostavno nemoguće izbeći. Na izborima ili ulici, svejedno. Narod ima tu moć, da za razliku od Vučića, pomilovanje traži od samog Boga, kako bi imao dovoljno snage i pameti da pobedi i oslobodi se užasne pošasti koje su naprednjaci nemilice posejali po celoj Srbiji.
S tom verom u sebe i svoje vrednosti srećne paterice svima koji slave Svetog Nikolu!
Srđan Škoro
