Nepromišljena, neodgovorna i potcenjivačka politika rukovodstva Srbije, koja je olako shvatala upozorenja koja su stizala vezano za američke sankcije i situaciju sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), dovela nas je u poziciju na korak od svršenog čina i praktično pred šahovski mat, ocenio je istoričar i bivši ambasador u SAD, Milan St. Protić.
Gostujući u emisiji “Bez ustručavanja” na KTV televiziji, on je kazao da je počev još od 2008. (prodaja većinskog dela NIS-a za vreme Vlade Vojislava Koštunice) činjeno mnogo grešaka i ustupaka ruskoj strani baziranih na, kako je naveo, naivnim nadama da će se time obezbediti ruski veto u Savetu bezbednosti UN povodom nezavisnosti Kosova, da je i kasnije postojala mogućnost da se čitav ugovor ospori “jer ruska strana svoj deo ugovora nije ispunila sa izgradnjom Južnog toka”, ali da je, smatra, posebno zabrinjavajuće što poslednjih meseci, kada je bilo vremena da se nešto učini i spasi stvar, aktuelna vlast nije učinila apsolutno ništa (od januara uvedene sankcije SAD prema NIS-u zbog tzv. sekundarnog rizika i usled povezanosti s ruskim Gaspromom, stupile na snagu u oktobru).
“Srbija je u takvoj poziciji danas kao kad je šahovska partija dovedena tri poteza pred mat. Računalo se dugo vremena s politikom “dobro jutro, čaršijo, na sve četiri strane”. Takođe, bilo je i suvišnog približavanja Rusima i njihovom čeličnom zagrljaju. Kada je došlo do rata u Ukrajini 2022. koji je otkrio sve protivurečnosti između velikih sila, i tada se sve bagatelisalo po principu “mi smo neutralni, imamo odnose sa svima, našeg predsednika svi primaju itd.”. Sa jednim je pio vino, drugi ga je potapšao po ramenu, s trećim je ne znam šta… Politika “malog Đokice”. I šta sad, stani-pani. To je neozbiljno, tako se politika ne vodi”, ocenjuje Protić.
On dodaje da je, međutim, čak i u ovoj situaciji, kad, kako je rekao, pritiskaju i s jedne i s druge strane, i kada smo, figurativno, “u mengelama”, možda moguće da se iz svega izađe bez većeg oštećenja za Srbiju, ali je, kaže, potrebno ozbiljno diplomatsko umeće i jedna filigranska politička aktivnost na obe strane, najpre sa ruskom pa sa američkom.
Njegov predlog je da se “prvo pokuša dogovoriti sa Rusima da Srbija otkupi ruski deo po tržišnoj ceni, a onda da se od Amerikanaca izdejstvuje povoljan kredit za te pare”.
“Ne znam da li bi to sad moglo, ali je svakako moglo da se pokuša i da eventualno da neki rezultat. Moj je utisak da ako bi Rusi nekom prodali, da bi to bilo nama. Međutim, opasnost je da Rusi to uopšte neće da prodaju nikome, pa ni Srbiji”, navodi bivši diplomata, dodajući da se aktuelni režim “jeftino podilazeći” i na “neukusan način ulagujući” ruskom rukovodstvu, toliko “da vas tamošnja vlast doživi kao svog klijenta”, moguće našao u poziciji da “onda bude tako i tretiran, kao osoblje, a ne kao partner”.
“Onda i pregovori izgledaju drukčije. Da ste zadržali stepen nezavisnosti i autonomije, da niste pričali što se ne priča, obećavali im (Rusima) kule i gradove, možda bi bilo drugačije”, zaključio je Milan St. Protić.
Simptom/M. M.
