Vladavina Aleksandra Vučića defakto je pri kraju, veliko je pitanje još koliko će biti na čelu Srbije, ocenjuje politički analitičar Dragomir Anđelković. On smatra da sve ukazuje da se veoma približio period kada bi aktuelni predsednik Srbije polako trebalo da “pakuje kofere”, da bi, kako je naveo, “jednog dana bio bezbedan na nekoj destinaciji u dogovoru sa Zapadom, ili makar imao iluziju da je bezbedan”, a za to je, dodaje, potrebno da “plati konačni reket – zabijanje noža u leđa Rusiji”.
“S tim u vezi, da bi mogao i bio u stanju da pobegne negde vani, a on je svestan da će morati da ode, zapadnjacima nudi dil, po principu “ajte pustite me da još nešto odradim, okretanje od Rusije u apsolutnom vidu, i učiniću sve da posle mene dođu oni koji su vama po volji…”. Vučić odugovlači celu stvar i neće da ide na vanredne izbore u ovom momentu dok se skroz-naskroz ne dogovori na Zapadu, istovremeno svestan da bi te izbore u ovom momentu izgubio kakvi god bili uslovi i kakva god bila lista nasuprot njegovoj. Zapravo, Vučić nudi jedan oblik “narandžaste evolucije””, ocenjuje Anđelković, dodajući da se “Vučiću svakako dugoročno loše piše”.
Ocenjujući stanje u Srbiji u kontekstu studenstko-građanskih protesta, kaže da su studenti i omladina uradili ogroman posao jer su, kako je naveo, “pokrenuli mrtvo more i podigli verovanje da je pobeda nad Vučićem uopšte moguća”.
Prema njegovom mišljenju, predsednik Srbije sada je, oslabljen protestima, samo “poluapsolutista”, tj. kako kaže, “sakati samodržac, koji kontroliše poluge sistema ali ne i veliki deo društva, od kojeg je poražen”.
“Nepokorni deo zemlje odradio je veliki posao, a sad je potrebno sve to politički artikulisati”, naveo je analitičar, primetivši da na pobedniči brod pokušavaju da se ukrcaju mnogi kojima tu nije mesto, te da se “mora sprečiti da se iza leđa naroda i narodnog bunta instaliraju tobožnji novi kadrovi”.
“Zato je bolje da ga i koji mesec kasnije srušimo nego da “posle Vučića dođe Vučić”. Vučić nosi lažnu šajkaču a neki drugi bi nosili NATO šlemove. To nikako ne smemo da dopustimo”, zaključio je Anđelković, uz zapažanje da je ogromna većina ljudi u protestu i studenata “nacionalno i demokratski orijentisana, tj. bore se za nacionalno i demokratsko oslobođenje zemlje, a ne okupaciju u nekom novom obliku”.
Simptom/M. M.
