Država koja uzdiže batinaše, a ponižava učitelje nema nikakvu budućnost. Nekada su se najokoreliji okupatori takmičili u ubijanju đaka i omladine na ovim prostorima. Uz stravične žrtve i stradanja, ipak, nisu uspeli u onome što su hteli da ostvare. Vučićeva vlast ubija znanje na svakom koraku, progoni sve one koji misle svojom glavom, verujući da će na taj način osloboditi što više prostora za svoje neznalice i da će moći i dalje da se bahate odlučujući o svemu. Kriminalni milje, bespogovorno poslušništvo, upadljivo neznanje, javno iskazivanje obožavanja vođe, je nešto što ova vlast neprekidno forsira stvarajući horde svojih, popularno nazvanih Ćacija. Uz njihovu pomoć ostvaruju sve ono što su zamislili, a zapravo je na delu ubijanje Srbije bez presedana u njenoj bogatoj istoriji.
Kad ubijete znanje jednom narodu, on više ne postoji. Precrtan je. Izbrisan sa spiska živih. Kad neki pametni ljudi kažu da je u znanju moć, onda vam tek postane jasno zašto Vučićeva vlast toliko insistira na ubijanju svakog znanja. Čak i sama upitanost ili javno izražavanje sumnje za njih je dovoljna da takve osobe proglase teroristima, izdajnicima, mrziteljima Srbije… Oni koji se pozivaju na primenu postojećih zakona, Ustava, svega onog što čini jednu državu, takođe se, ismevaju i proglašavaju rušiteljima ustavnog i svakog drugog poretka ove zemlje.
Kako izaći na kraj sa onima koji su ogrezli u uništavanju sopstvenog naroda, njegovih nacionalnih i državnih interesa? Pa znanjem. To je jedino što nam je još preostalo. Zato toliki juriši Vučićevih kabadahija da se zatre znanje. Samo bez prisustva znanja naprednjaci mogu da vladaju i rade šta hoće. Otuda i toliki uspeh studentskog pokreta i naroda koji ih podržava, jer su ustali u odbranu prava na znanje. A to pravo povlači sva druga prava. Bez znanja mi smo osuđeni na propast i prepušteni na milost i nemilost raznim Ćacijima, smišljenih da razaraju svaku vrednost ovog naroda.
Vučić je ponovo video Makrona. Ovoga puta ostali smo uskraćeni za informaciju da li ga je Makron vodio u svoju spavaću sobu kao onomad kad je Vučić već jednom izašao sav ozaren i očaran. Lansirana je zato najnovija priča o metrou koji samo što nije. Karte koje su naprednjaci delili u vreme predizborne kampanje valjda još važe. O “rafalima” ni reči. Samo nuklearke i jeftina struja. Srećan je onaj narod koji ima predsednika kome je Putin pokazao svoj specijalni telefon, a Makron spavaću sobu. Uz to je pobedio obojenu revoluciju najmanje hiljadu puta i rasprodao u milionskom tiražu svoju nenapisanu knjigu. Sasvim dovoljno za pamet gledalaca Informer i svih drugih televizija pod Vučićevom neposrednom kontrolom.
Činjenica da postoje i ovi drugi koji ne veruju u Vućičeve svakodnevno izgovorene laži i obmane, ih posebno dovodi ludila, ali i očajanja kako još nisu uspeli da slome otpor znanja. Jer sve dok ne ubiju kompletno znanje u ovoj zemlji oni se neće smiriti. Znanje je poslednja odbrana Vučićevom bezumlju. Zato se posebno moraju potruditi studenti i svi oni koji ih bezrezervno podržavaju u odbrani jedinog efikasnog oružja koje postoji protiv Ćacija. Samo sa znanjem, o sebi, o nama, mi imamo mogućnost da se izvučemo iz ovog ćorbudžaka u koji smo upali voljom pokvarenih neznalica.
Ostaje nada, da će i pored svih pritisaka ta studentska lista biti formirana i selektovana, pre svega, znanjem i da će upravo to odneti prevagu na izborima kad god ih bude. Da će odlučivati principi, a ne ustupci i linije manjeg otpora. U sudaru sa znanjem Ćaciji nemaju nikakve šanse i oni to jako dobro znaju. A znamo li mi?
Srđan Škoro
