Mitropolit Žički, Justin, našao se pod udarom SNS veleizdajničkog kartel režima i njegovih mizernih izvršioca u vrhu Srpske pravoslavne crkve.
Svima je jasno da se forsirano prave prljave konstrukcije protiv njega, koje su izgovor za politički udar na mitropolita koji je za razliku od većine drugih kupljenih ili ucenjenih crkvenih velikodostojnika imao odvažnosti da stane uz studente i druge građane Srbije, koji se bore za njenu nacionalnu i demokratsku slobodu.
Da je samo to u pitanju, svi slobodoumni Srbi morali bi da krenu u odbranu svog časnog mitropolita. On daje podršku i uliva moralnu snagu – u okolnostima kada veći deo SPC sramno ćuti – narodu koji je kroz istoriju navikao da u sve velike nacionalne poduhvate kreće ohrabren i podržan od strane svoje Crkve. Danas je ona oteta kao i naša država, i služi veleizdajničkom i kriminalnom Vučićevom režimu. Zbog toga se, kao nikada do sada, veliki deo nacionalno svesnog i verujućeg srpskog naroda od nje ubrzano udaljava.
To je možda kratkoročno neizbežno u okolnostima u kojima se nalazimo, ali bi bilo pogubno ako bi tako nastao dugotrajni ožiljak, koji bi unakazio duhovno jedinstvo makar onog dela našeg naroda kome su srpstvo i pravoslavlje važni. SPC nije samo verska već je i ključna nacionalna institucija, koja nas je očuvala kada nismo imali državu, te je inspirisala našu borbu za oslobođenje od stranih osvajača. Tragično bi bilo ako bi ono što radi patrijarh Porfirije sa njemu sličnim velikodostojnicima koji slepo služe Vučiću, bacilo postojanu senku na SPC i njene veze sa narodom.
Da se to ne bi dogodilo ogroman značaj imaju mitropolit Justin i drugi arhijereji koji su čuvari preostalog kredibiliteta SPC-a. Oni građanima daju veru da je to i dalje naša Crkva, uprkos svemu negativnom što rade mangupi u njenim redovima.
Prosuto mleko, kako kažu Englezi, ne može da se pokupi, ali dok u vrhu SPC-a ima onih kojima narod veruje, makar bili i u manjini, najgore se još nije dogodilo. Veza našeg naroda i njegove Crkve – koja ima nacionalno-egzistencijalni karakter – još nije pokidana. I to nam govori koliko je bitno da svi ustanemo u odbranu mitropolita Žičkog. Tako branimo i sopstveni identitet, državu, veru!
Tim pre je tako jer su stvari još komplikovanije od onoga o čemu je do sada bilo reči, a već je i samo po sebi bitno. U svemu se dodatno nazire i najopakija antisrpska zamisao. Jer, ne zaboravimo to, Aleksandar Vučić je kvisling sa dna kace evroatlantskih centara moći koji žele da okončaju komadanje srpskog prostora. Doveden je na vlast kako bi, sa lažno patriotskog stanovišta, asistirao obavljanju prljavih srbofobnih rabota koje nisu bili u stanju da realizuju oni koji su otvoreno nastupali kao zagovornici ideologije tzv. Druge Srbije ili tačnije anti-Srbije.
Njihov cilj nije samo da Beograd faktički pa onda i formalno prizna albansko-kosovsku separatističku tvorevinu kao državu, i uz to rušenje Republike Srpske, već i podela Srpske pravoslavne crkve na nekoliko posebnih crkvenih organizacija formatiranih u skladu sa novonastalim državama na teritoriji nekadašnje Jugoslavije (Pravoslavna crkva Srbije, Pravoslavna crkva Crne Gore, Pravoslavna crkva Bosne i Hercegovine, Pravoslavna crkva Hrvatske).
Da bi takva do krajnosti opskurna rabota bila izvršena – posle koje bi srpstvo definitivno u nekoliko narednih koraka bilo uništeno tj. svedeno na tzv. srbijanstrvo – potrebno je potpuno ogaditi SPC narodu.
Ako Vučić sa svojim crkvenim čaušima uspe da se obračuna sa mitropolitom Justinom, trasira put da se to definitivno desi. A u svemu postoji i važna simbolička dimenzija o kojoj evroatlantski stratezi i njihova lokalna „peta kolone“ poslovično vode računa.
Manastir Žiča je bio središte prve srpske autokefalne crkvene organizacije – Srpske (lii drugačije Žičke) arhiepiskopije. Na neki način tu je rođena Srpska pravoslavna crkva, te zato, gotovo ritualno, unutrašnji (na čelu sa Vučićem) i spoljni neprijatelji našeg naroda (od Brisela i Vašingtona do Tirane i Zagreba), tamo i pokušavaju da ubrzaju proces koji bi, kako su pakleno zamislili, vodio njenom uništenju.
To zbog budućnosti našeg naroda, ali i nasleđa predaka, ne smemo da dopustimo. Stoga celokupna nacionalno-demokratski orijentisana Srbija ima kako moralnu tako i egzistencijalnu obavezu da što pre i što aktivnije podrži mitropolita Žičkog!
Dragomir Anđelković
