Митрополит Жички, Јустин, нашао се под ударом СНС велеиздајничког картел режима и његових мизерних извршиоца у врху Српске православне цркве.
Свима је јасно да се форсирано праве прљаве конструкције против њега, које су изговор за политички удар на митрополита који је за разлику од већине других купљених или уцењених црквених великодостојника имао одважности да стане уз студенте и друге грађане Србије, који се боре за њену националну и демократску слободу.
Да је само то у питању, сви слободоумни Срби морали би да крену у одбрану свог часног митрополита. Он даје подршку и улива моралну снагу – у околностима када већи део СПЦ срамно ћути – народу који је кроз историју навикао да у све велике националне подухвате креће охрабрен и подржан од стране своје Цркве. Данас је она отета као и наша држава, и служи велеиздајничком и криминалном Вучићевом режиму. Због тога се, као никада до сада, велики део национално свесног и верујућег српског народа од ње убрзано удаљава.
То је можда краткорочно неизбежно у околностима у којима се налазимо, али би било погубно ако би тако настао дуготрајни ожиљак, који би унаказио духовно јединство макар оног дела нашег народа коме су српство и православље важни. СПЦ није само верска већ је и кључна национална институција, која нас је очувала када нисмо имали државу, те је инспирисала нашу борбу за ослобођење од страних освајача. Трагично би било ако би оно што ради патријарх Порфирије са њему сличним великодостојницима који слепо служе Вучићу, бацило постојану сенку на СПЦ и њене везе са народом.
Да се то не би догодило огроман значај имају митрополит Јустин и други архијереји који су чувари преосталог кредибилитета СПЦ-а. Они грађанима дају веру да је то и даље наша Црква, упркос свему негативном што раде мангупи у њеним редовима.
Просуто млеко, како кажу Енглези, не може да се покупи, али док у врху СПЦ-а има оних којима народ верује, макар били и у мањини, најгоре се још није догодило. Веза нашег народа и његове Цркве – која има национално-егзистенцијални карактер – још није покидана. И то нам говори колико је битно да сви устанемо у одбрану митрополита Жичког. Тако бранимо и сопствени идентитет, државу, веру!
Тим пре је тако јер су ствари још компликованије од онога о чему је до сада било речи, а већ је и само по себи битно. У свему се додатно назире и најопакија антисрпска замисао. Јер, не заборавимо то, Александар Вучић је квислинг са дна каце евроатлантских центара моћи који желе да окончају комадање српског простора. Доведен је на власт како би, са лажно патриотског становишта, асистирао обављању прљавих србофобних работа које нису били у стању да реализују они који су отворено наступали као заговорници идеологије тзв. Друге Србије или тачније анти-Србије.
Њихов циљ није само да Београд фактички па онда и формално призна албанско-косовску сепаратистичку творевину као државу, и уз то рушење Републике Српске, већ и подела Српске православне цркве на неколико посебних црквених организација форматираних у складу са новонасталим државама на територији некадашње Југославије (Православна црква Србије, Православна црква Црне Горе, Православна црква Босне и Херцеговине, Православна црква Хрватске).
Да би таква до крајности опскурна работа била извршена – после које би српство дефинитивно у неколико наредних корака било уништено тј. сведено на тзв. србијанстрво – потребно је потпуно огадити СПЦ народу.
Ако Вучић са својим црквеним чаушима успе да се обрачуна са митрополитом Јустином, трасира пут да се то дефинитивно деси. А у свему постоји и важна симболичка димензија о којој евроатлантски стратези и њихова локална „пета колоне“ пословично воде рачуна.
Манастир Жича је био средиште прве српске аутокефалне црквене организације – Српске (лии другачије Жичке) архиепископије. На неки начин ту је рођена Српска православна црква, те зато, готово ритуално, унутрашњи (на челу са Вучићем) и спољни непријатељи нашег народа (од Брисела и Вашингтона до Тиране и Загреба), тамо и покушавају да убрзају процес који би, како су паклено замислили, водио њеном уништењу.
То због будућности нашег народа, али и наслеђа предака, не смемо да допустимо. Стога целокупна национално-демократски оријентисана Србија има како моралну тако и егзистенцијалну обавезу да што пре и што активније подржи митрополита Жичког!
Драгомир Анђелковић
