Da li ste i koliko puta u poslednjih godinu dana čuli izjavu da smo na ivici građanskog rata od ljudi koji ne žele da do tog scenarija dođe? Hmm… razmišljajmo bar na trenutak slobodni, ali pred ogledalom naglas, da naše uši čuju naše reči, da vidimo i sagovornika dok se slike slobodno odmotavaju pred našim unutrašnjim očima.
- Narod je poslednjih godina aktivno i često protivpravno razoružavan, u sukcesivnim akcijama prikupljano je nelegalno oružje, ali su iznalaženi i načini da se i legalno oružje protivpravno oduzme vlasnicima, i to jednim postupanjem kao da su isti tek njegovi korisnici, pritom bez ikakve nadoknade, a posle smo videli da je zapravo taj za koga je oduzimano to oružje isto i prodavao, praktično civilima na zapadu. A mi smo pri tom plaćali te koji nam ga oduzimaju, i dalje ih plaćamo….
- Genocid i Etničko čišćenje i Srba sa vekovnih ognjišta u 20. veku… Okupirani deo teritorije Republike Srbije koji predstavlja dom srpskom stanovništvu, i ne samo kulturno-istorijski, već i duhovni epicentar srpskog naroda, a koji je nakon „Milosrdnog anđeoskog bombardovanja“ polako postao dom imperijalističkom bojnom aparatu (kao da pitanje Kosova polja, na kom se odigrala velika bitka 1389. godine, ponovo postaje taktički potencijalno žarište ne u njihovom, već u našem dvorištu)…
- Veliko pitanje ekonomskog eksploatisanja resursa bez obzira na zakulisni ekocid, ekološki i egzistencijalni krah u Srbiji, od strane multinacijonalnog (imperijalnog) kapitala od kog Srbija nema nikakvu, ni materijalnu korist, osim kompradora koji se formalnopravno vode kao Srbi prema ličnim dokumentima…
- Sećamo li se na dan 9. oktobra 2025. godine, pojma Embargo, koji smo imali devedesetih, a koji je uveden pravnoj prethodnici naše današnje Republike Srbije od strane UN (jedne marionete imperijalizma); Navodno, za naše dobro „da iscede gnoj“…
- Šta su kompradori do sada sve prodali ekonomskom aparatu imperijalizma (neovisno od strane sveta sa koje se isti prostire preko nas)?
- Da li je uopšte opravdano zaduživanje enormnim svotama kod neokolonijalnih bankarskih sistema? Da li to može doznati narod, građanstvo, to jest oni na čije ime kompradori stavljaju dugovanje, i još važnije može li isti biti suočen sa tim pitanjem pre donošenja odluke o zaduživanju…
- Ko danas ima oružje, dozvoljeno i nedozvoljeno, ko ga deli osvedočenim banditima i ko depenzioniše penzionisane policajce, koja je zapravo uloga policije danas u Srbiji…
7, 8, 9, 10… Dokle mi tako još možemo opstati (ovde je važno ne spuštati
pogled…)?
Dakle, da li ste i koliko puta u poslednjih godinu dana čuli izjavu da smo na ivici građanskog rata od ljudi koji ne žele da do tog scenarija dođe? Ono, što mnogi postavljanjem tog pitanja, u najmanju ruku uzev, previđaju jeste rezultat sadejstva prethodno, samo primera radi navedenog po tačkama… i da… ono najvažnije – Pacijentkinju na operacionom stolu.
I mimo ovog čudesnog pitanja današnjeg, dok leži na operacionom stolu, u njenoj glavi kuljaju misli (probuđene sečivom ivice provalije koja je tu, ispred) slobodarske i podaničke… i da… i one treće koje još kalkulišu.
To jest: Da li je plašenje građanskim ratom suštinski samo produžetak mentalne anestezije u službi crnosvetske kvazimedicine i njene mračne hirurgije, da mirno leži dok se načini još koji rez, uzme još koji organ, pa tako sve dok Pacijentkinja ne pretekne njihovu uspelu operaciju?
Natrag na Njenom izvoru stoji ono što ništa ne sme da zaseni: Božija zapovest, da nikome do Njemu služi.
Dakle, izjava da smo na ivici građanskog rata, ljudi koji ne žele da do tog scenarija dođe, je data na tepihu nad kojim drže da su se sakrili od propasti, ipak previđajući premisu da građanskog rata nema kada se svi suprotstave, ili pak pokore okupatoru.
Ko još nije bacio kocku.
Ivan Tatić, advokat
