Kada jedna država ne izdvoji ni jedan posto od ukupnog budžeta za kulturu, onda implicitno šalje poruku da je kultura u toj zemlji nepotrebna, suvišna, jednom rečju stavka bez koje se može. Za jedan veliki broj konzumenata, odnosno birača vladajućeg establišmenta je tako, samo uzaludno bacanje para. Za one druge, koji ne mogu bez umetničkih i kulturnih vrednosti da oplemene svoje duhovne potrebe, kultura je sam “život nasušni”, i vrlo važan segment.
Svaki građanin ima pravo da uživa u kulturnim tekovinama kao civilizacijskim vrednostima jednog društva u sistemu sveukupnog postulata univerzalnih duhovnih pregnuća.
Kako kultura utiče na ponašanje pojedinca u društvu, na njegov doprinos u odnosu pojedinca prema društvu, drugom pojedincu pitanje je za stručnjake iz oblasti socioloških nauka, ali zadržaću se da na nekoliko primera pružim valjani argument mom naslovu, kultura na umoru.
Od samog početka studentskog bunta iz poznatih razloga, jedan bioskop u centru Beograda, jedan jedini sa istinskim umetničkim filmovima propada. Zatvorile su ga neke “protuve koji (ne) piju čaj”. Uz obrazloženje da brane umetnost, da su oni jedino pozvani na to, besplatno su se uselili, izbacili urednika koji je vrhunski filmski znalac i poslenik. Da se razumemo ovaj bioskop dugo postoji, ima svoju tradiciju, pre nekoliko godina dobitnik je značajnog priznanja, najbolji evropski bioskop. Održavane su projekcije festivalskog karaktera, od autorskog filma do Festa i drugih prezentacija umetničkog filma. U foajeu uvek je bila neka izložba, plakata, ili fotografija. I tu vrednu i jedinu ustanovu ova država je finansirala sa minimalnim sredstvima, i kao da je jedva čekala da se samougasi. Mesecima ovde nije prikazivan nijedan film. Ta vladajuća sekta razmišlja sigurno da se ovde u zimskim mesecima privremeno nastani štab Ćacilenda, sve dok se ne legalizuje na nekog ćacija i trajno promeni namena
Narodno pozorište privremeno zatvoreno zbog protivpožarne zaštite, ali pitanje, da li je zbog toga ili zbog aktivizma glumaca protiv dovođenja likova iz nacističkih filmova na čelo ove narodne kulturne institucije. Ne napredne na kome prilježno rade opisani likovi.
Treći, najlepša likovna galerija “Cvjeta Zuzorić”, objekat koji se bukvalno raspada.
Kao i naša kultura, kao i naše društvo
Ova vlast to ne želi da spreči, njoj ne trebaju misleći, obrazovani i kulturni ljudi. Zato ne da ni jedan posto. Bruka nad brukama gde sedi promašeni ministar. Za sve, naročito za kulturu.
Siniša Stojčić
Fotografija: Ministarstvo kulture
