Када једна држава не издвоји ни један посто од укупног буџета за културу, онда имплицитно шаље поруку да је култура у тој земљи непотребна, сувишна, једном речју ставка без које се може. За један велики број конзумената, односно бирача владајућег естаблишмента је тако, само узалудно бацање пара. За оне друге, који не могу без уметничких и културних вредности да оплемене своје духовне потребе, култура је сам “живот насушни”, и врло важан сегмент.
Сваки грађанин има право да ужива у културним тековинама као цивилизацијским вредностима једног друштва у систему свеукупног постулата универзалних духовних прегнућа.
Како култура утиче на понашање појединца у друштву, на његов допринос у односу појединца према друштву, другом појединцу питање је за стручњаке из области социолошких наука, али задржаћу се да на неколико примера пружим ваљани аргумент мом наслову, култура на умору.
Од самог почетка студентског бунта из познатих разлога, један биоскоп у центру Београда, један једини са истинским уметничким филмовима пропада. Затвориле су га неке “протуве који (не) пију чај”. Уз образложење да бране уметност, да су они једино позвани на то, бесплатно су се уселили, избацили уредника који је врхунски филмски зналац и посленик. Да се разумемо овај биоскоп дуго постоји, има своју традицију, пре неколико година добитник је значајног признања, најбољи европски биоскоп. Одржаване су пројекције фестивалског карактера, од ауторског филма до Феста и других презентација уметничког филма. У фоајеу увек је била нека изложба, плаката, или фотографија. И ту вредну и једину установу ова држава је финансирала са минималним средствима, и као да је једва чекала да се самоугаси. Месецима овде није приказиван ниједан филм. Та владајућа секта размишља сигурно да се овде у зимским месецима привремено настани штаб Ћациленда, све док се не легализује на неког ћација и трајно промени намена
Народно позориште привремено затворено због противпожарне заштите, али питање, да ли је због тога или због активизма глумаца против довођења ликова из нацистичких филмова на чело ове народне културне институције. Не напредне на коме приљежно раде описани ликови.
Трећи, најлепша ликовна галерија “Цвјета Зузорић”, објекат који се буквално распада.
Као и наша култура, као и наше друштво
Ова власт то не жели да спречи, њој не требају мислећи, образовани и културни људи. Зато не да ни један посто. Брука над брукама где седи промашени министар. За све, нарочито за културу.
Синиша Стојчић
Фотографија: Министарство културе
