Vi ćete, nesoji, da sudite mojima?
A, kojima?
Onoj muci živoj što tinja nad grobom, ako ga nađe?
Mrtvima što su još previše živi za Srbina?
Osudite srpska sela što su tako podmuklo gorela!
Danima, besni plameni su zorno divljali bez imalo stida, da svi vide kad Srbi slave dane bezglave…
Da zveri ne mogu trenuti, da odmore šake i čakije, da počine napaćeno bezdušje…
Osudite mrsko Srblje što je vriskom mučilo zveri!
Što ni preklani nisu ćutali, što su imenom znali svoje krvnike, što su im prvima o slavama nazdravljali, a ni ćutati preklani nisu znali…
Popišite sve mučene Srpkinjice što su povađenim očima gledale dok im siluju kćeri.
Što su ridale i molile. Dozivale decu da im se rasporenih grkljana jave…
Ne zaboravite one nataknute na kočeve, sinove i očeve, jedne kraj drugih urlika glasnih i dugih.
Zinat, samo da umore krvnike dok im deru kožu…
Sudite Srbinu na nožu kojim je sekao pogaču da daruje koljača!
Sudite što je dozivao Boga samo da naljuti zver što ga je rasparala da oda Boga…
I, ne zaboravite Srbinov greh: svaku je zver znao, išao mu je na mobe, pozivao na krštenja i svatove, posteljio ako kad u gluvu noć naiđe…
Srbin je othranio svoje krvnike, tu oprosta nema!
Radovao se kad su se zamomčile zveri.
Zaboravio da su ih đedovi u kolevci darovali čakijama i krvavim šakama.
I amanetom da Srbin ne preraste neznani očev grob…
Zapisujte u te rezolucije, evo diktiram da vam lakše bude: Zalazje, Sase, Bratunac, Kravica, Kamenica…
Trebalo je satrti tolika sela, nisu zveri imale dan predaha.
Popišite sve one šume što više ne listaju od povešanog Srblja!
Jame u koje ni kost više ne može da stane!
Njive što ne rađaju od onoliko krvi i izvore što još krvotoče.
Zabeležite da je narod kojeg nema počinio „genocid“, i sudite!
Sudite crkvištima, oltarima, psaltirima, preslavama, Božićima, Vaskrsima, svatovima, narikačama…sudite Srbinu što nije stigao da ostari i starcu što se raspet o verige podmladio…
Sudite, vi bez obraza i časti, narodu kojeg zbog obraza i časti više nema!
Nema ga tamo gde zveri krvavih ruku zapomažu nad svojom mukom!
Gde god mi Srbinu sude- Srbina nema!
Dok preprodaju i rasprodaju grobove, patnju i bol- Srbinu mom groba nema!
I mrtav je previše živ- zbog toga je Srbin doveka kriv!
Mihailo Medenica
