Mnogi vernici pokušavaju da klasifikuju grehove, ali starešina Crkve Svete Trojice na Rumiji ukazuje na to da takvo razmišljanje vodi u opasnost i objašnjava zašto je istinsko pokajanje jedini put ka unutrašnjoj čistoti i Božjem prisustvu u nama.
U tišini molitve, često se među vernicima čuje pitanje: „Šta je veći, a šta manji greh?“ Ova dilema, koja mnogima deluje kao pokušaj da se uteše pred sopstvenim slabostima, zapravo nas odvodi na pogrešan put, daleko od suštine pravoslavnog učenja. Protojerej Jovan Plamenac podseća nas na značaj pokajanja i istinskog preumljenja, pozivajući na povratak pravoj veri i čistoti duše.
– Veoma je upečatljivo da svoju javnu delatnost propovednika Sveti Jovan Krstitelj i Gospod Isus Hristos počinju istim rečima: ‘Pokajte se, jer se približilo Carstvo nebesko – ističe protojerej Jovan, ukazujući na duboku povezanost između reči proroka i samog Spasitelja.
– O tome svedoči i jevanđelist Matej (Mt 3, 2 i Mt 4, 17). To su iste one reči koje govori onim ljudima koji su dolazili na Jordan da bi ih krstio Sveti Jovan Krstitelj i Preteča, onaj koji je došao da pripravi narod Izrailje za dolazak Boga među njih, da mogu da prime Boga u sebe, u svoje duše, da mogu da ga prepoznaju.
Govoreći o suštini pokajanja, otac Jovan nas upozorava:
– I zato je pozivao ljude na pokajanje, i zato ga zovemo apostol pokajanja. Jedini način da očistimo svoju dušu je kroz pokajanje. Mi stavljamo razne zapreke na dušu, tako da Bog ne može u nju da useli ono što je njegovo. A naša duša je njegova. Te zapreke stavljamo tako što činimo razne gluposti i nepočinstva u svom životu, i to uporno i svakodnevno – kaže protojerej Jovan Plamenac u jednoj od svojih nadahnutih beseda.
Najvažniji deo njegovog upozorenja odnosi se na uobičajenu ljudsku sklonost da pravimo razlike među grehovima, smatrajući jedne težima od drugih:
– Nažalost, skloni smo da pravimo gradacije: šta je malo veći greh, šta je malo manji, a šta mali. Svaki greh je greh i jednako nas odvaja od Boga. Ne od njegove ljubavi. Njegova ljubav je stalno nad nama. Nego nas odvaja od njegovog prisustva u nama.
Zatvarajući svoju misao, protojerej Jovan Plamenac napominje da bez istinskog pokajanja nema prave promene:
– Vidimo, tamo postoje neki spiskovi za ispovedanje. Ima spisak raznih grehova, i onda mi zaokružimo grehove koje smo činili. To radimo tako hladno i bez našeg učešća u ispovesti. Na taj način ne može doći ni do istinskog pokajanja. Pokajanje znači – preumljenje . To znači da mi moramo da se promenimo.
Mudrost protojereja Jovana Plamenca opominje nas da u Božijem pogledu nema mesta za ljudske gradacije greha. Pokajanje nije puki čin, već unutrašnja preobrazba, istinski povratak Bogu, bez suvišnih kalkulacija i hladnog formalizma.
