U vreme kada je Sirmium bio prestonica Rimskog carstva, carevi su odlučivali o sudbini provincija upravo sa ovih ulica. Njegove palate, mozaici i trgovi blistali su pod istim suncem pod kojim mi danas hodamo. Kultura nije bila luksuz, već osnova života.

Dve hiljade godina kasnije, na istom mestu, gradska vlast se ponaša kao da je istorija teret, a kultura trošak.

Lux Aurelius – povratak u prošlost

Upravo zato je 1. i 2. avgusta prvi put održan festival „Lux Aurelius“ – dvodnevni povratak u vreme kada je naš grad bio srce carstva. Povorke rimskih legionara koračale su kroz centar Mitrovice, u punoj opremi, pod zastavama i bubnjevima. Na arheološkim lokalitetima odigravale su se borbene formacije, prikazivale strategije odbrane i napada, a deca su imala priliku da se oprobaju u mačevanju i streličarstvu.

U Gradskom parku trajao je rimski bazar sa keramikom, kožom, tkaninama i kovanjem novca. U Muzeju Srema radile su radionice keramike i mozaika, biblioteka je organizovala kreativne susrete i „razgovor sa rimskim carem“. Na sceni su glumci izvodili priče o osnivanju Sirmiuma i životu rimskih careva, a „Marko Aurelije“ je, iz svojih „Meditacija“, govorio o etici i smislu.

Završnica je bila emotivna – povorka sa „rimskim ženama“ koje su delile barke sa upaljenim svećicama, a zatim njihovo puštanje niz reku, u tišini i sjaju noći.

Ko je bio tu, a ko nije

Podršku su pružili Zavod za zaštitu spomenika, Muzej Srema, Kulturni centar „Sirmiumart“, Biblioteka „Gligorije Vozarović“, Ustanova za negovanje kulture „Srem“, Dramski studio „Gartel“ i udruženja građana. Dakle, oni koji ne čekaju dozvolu da se bave kulturom, nego je žive.

A iz kabineta gradonačelnika – muk. Nema prisustva, nema promocije, nema ni formalne reči podrške. Kao da festival nije ni postojao. Nema fotografija na zvaničnim stranicama, nema poziva građanima, nema pokušaja da se ovaj događaj stavi na kulturnu mapu grada. Zašto? Možda zato što nije delo stranačkih promoterâ, možda zato što „carski sjaj“ ne može da se pretvori u dnevno-politički marketing, a možda i zato što je mnogo lakše promovisati površnu zabavu nego ozbiljan kulturni događaj.

Ubistvo kulture

Kulturu su nam godinama ubijali sistematski i vrlo uspešno. Umesto znanja – serviraju nam rijalitije. Umesto rimskih foruma – sad imamo pinkovske rasprave. Umesto da deca rastu gledajući careve i legije, rastu uz „rijaliti zvezde“. I polako, kao i mnogi gradovi u Srbiji, i Mitrovica zaboravlja da je ikada imala kulturni identitet koji se merio sa najvećima.

Oni koji još veruju

Dok su organizatori festivala „ginuli“ da svaka scena, kostim i replika budu na mestu, gradska vlast je, čini se, imala važnija posla. Možda gledanje predsednika na 100 kanala istovremeno, možda priprema sledeće slavljeničke trake za presijecanje – ali sigurno ne kultura.

Festival „Lux Aurelius“ ostao je poznat po onima koji još uvek uspevaju da preko dva plakata i lošeg informisanja lokalnih medija okupe ljude kojima kultura znači više od pukog preživljavanja. Po ljudima koji daju nadu da kultura još negde postoji. Bilo je puno dece – i to je ono što daje veru u sutra.

Možemo mi i bez gradonačelnika – da pokušamo i da uspevamo da vratimo kulturu ovom gradu. A on? Neka vrati svoju.

dr Svetlana Cvijanović