Policija nikoga nije dirala” – osim ako si slučajno bio dekan, lekar, student, novinar ili… bilo ko s glasom

„Policija koja s mukom i teško se trudi da nigde nikoga ne povredi, da nigde nikakvu silu ne upotrebi, čak ni minimalnu silu, protiv onih koji brutalno gaze zakone“ – rekao je predsednik. I s pravom. Jer šta su modrice mladog Luke iz Novog Sada, ako ne znak ljubavi? Dečko je slučajno naleteo na šest policajaca, koji su pokušavali da mu objasne demokratske principe pesnicom u rebra.

„Ništa policija nije loše učinila nikome. Neki drugi su se siledžijski i nasilnički ponašali“ – reče predsednik, dan nakon što je anestiziolog dr Mladenović uhapšen jer je izašao s posla da se pridruži mirnom protestu. Lekar, dakle – siledžija. Jer što bi neko spašavao živote kad može da „ugrozi sistem“ mirnim hodanjem?

„Ona je stala ispred tih stakala, ispred vrata, i ništa drugo nije radila“ – kaže on. I stvarno, vrata su ostala cela. Samo što su neki ljudi iza tih vrata završili u urgentnom. Kao profesor s Pravnog, koga su pokupili kao kriminalca, jer je izrazio… mišljenje. U zemlji u kojoj je mišljenje često protivzakonito kad nije na liniji vlasti.

„Problem je kada psujete Hrista… kada psujete srpsku majku…“ – rekao je Vučić. A „Alahu ekber“? Tu je bio blaži, jer, kaže, „to znači Bog je veliki, to nije problem“. I sve bi to bilo plemenito da nije došlo odmah nakon što su tabloidi – danima – brutalno targetirali Bošnjake iz Novog Pazara. Kad građani viknu “pravda!”, to je pretnja. Kad novine viču “ekstremisti!”, to je patriotizam.

„Ponekad su komične, ponekad tragikomične izjave iz Novog Pazara“ – kaže predsednik. Verovatno misli na ono kad su lokalni lideri rekli da ih država ignoriše. A svi znamo da nije tako – Pazar, Tutin i Sjenica dobijaju pažnju. Dodajemo policajce kad god neko digne glas. Infrastruktura možda kasni, ali marica stiže u roku od 15 minuta.

„Ja sam uvek želeo da bude puteva i investicija i za Pazar i za Tutin i za Sjenicu“ – kaže Vučić, i verujemo mu. Samo još nismo sigurni da li je plan da se putevi grade, ili da se njime brže dolazi do hapšenja.

Jer, u zemlji gde su u istom mesecu:

  • uhapšeni lekari,
  • pretučeni srednjoškolci,
  • novinari legitimisani kao narko-dileri,
  • a tužioci ućutani brzinom svetlosti…

…onda je sasvim logično zaključiti: „policija nikoga nije dirala“. Samo su ljudi slučajno pali. Jedan na pendrek, drugi na član zakona, treći – na realnost.

dr Svetlana Cvijanović