Полиција никога није дирала“ – осим ако си случајно био декан, лекар, студент, новинар или… било ко с гласом

„Полиција која с муком и тешко се труди да нигде никога не повреди, да нигде никакву силу не употреби, чак ни минималну силу, против оних који брутално газе законе“ – рекао је председник. И с правом. Јер шта су модрице младог Луке из Новог Сада, ако не знак љубави? Дечко је случајно налетео на шест полицајаца, који су покушавали да му објасне демократске принципе песницом у ребра.

„Ништа полиција није лоше учинила никоме. Неки други су се силеџијски и насилнички понашали“ – рече председник, дан након што је анестизиолог др Младеновић ухапшен јер је изашао с посла да се придружи мирном протесту. Лекар, дакле – силеџија. Јер што би неко спашавао животе кад може да „угрози систем“ мирним ходањем?

„Она је стала испред тих стакала, испред врата, и ништа друго није радила“ – каже он. И стварно, врата су остала цела. Само што су неки људи иза тих врата завршили у ургентном. Као професор с Правног, кога су покупили као криминалца, јер је изразио… мишљење. У земљи у којој је мишљење често противзаконито кад није на линији власти.

„Проблем је када псујете Христа… када псујете српску мајку…“ – рекао је Вучић. А „Алаху екбер“? Ту је био блажи, јер, каже, „то значи Бог је велики, то није проблем“. И све би то било племенито да није дошло одмах након што су таблоиди – данима – брутално таргетирали Бошњаке из Новог Пазара. Кад грађани викну “правда!”, то је претња. Кад новине вичу “екстремисти!”, то је патриотизам.

„Понекад су комичне, понекад трагикомичне изјаве из Новог Пазара“ – каже председник. Вероватно мисли на оно кад су локални лидери рекли да их држава игнорише. А сви знамо да није тако – Пазар, Тутин и Сјеница добијају пажњу. Додајемо полицајце кад год неко дигне глас. Инфраструктура можда касни, али марица стиже у року од 15 минута.

„Ја сам увек желео да буде путева и инвестиција и за Пазар и за Тутин и за Сјеницу“ – каже Вучић, и верујемо му. Само још нисмо сигурни да ли је план да се путеви граде, или да се њиме брже долази до хапшења.

Јер, у земљи где су у истом месецу:

• ухапшени лекари,
• претучени средњошколци,
• новинари легитимисани као нарко-дилери,
• а тужиоци ућутани брзином светлости…

…онда је сасвим логично закључити: „полиција никога није дирала“. Само су људи случајно пали. Један на пендрек, други на члан закона, трећи – на реалност.

др Светлана Цвијановић