Testament 
Orkestrirani napadi vlasti i najvećeg dela opozicije na tzv. studentsku listu ne prestaju. To je jedinstven slučaj u svetu da se napada faktički nepostojeća lista i pojedinci koje je neko zamislio da bi trebalo da budu na njoj, i to na izborima koji nisu raspisani. Uznemirili su se podjednako razni kumovi vlasti i opozicije, jer im i sam pomen tzv. studentske liste, a pogotovu mogućnost da se tako nešto i ostvari, kvari međusobne ustaljene šeme i kombinacije u kojima je samo njima dobro i to decenijama.
Očigledno je da znaju ono što mnoga istraživanja pokazuju, a to je da pobunjeni narod na ulicama Srbije ima poverenja samo u jednu takvu izbornu listu. Otuda se poručuju druga istraživanja koja pokušavaju da ubede narod kako se pobeda nad Vučićem može ostvariti jedino u saradnji sa opozicionim strankama, istim onim koji i sam pomen tzv. studentske liste doživljavaju kao sopstvenu političku smrtnu presudu. Jer, ako do te toliko željene pobede nad Vučićevim mafijaškim režimom, ipak, dođe bez njih, otvoriće se automatski pitanje svega onoga negativnog što su u sprezi sa vlastima decenijama činili na štetu države i naroda. Ugrožene će im biti brojne lične investicije i interesi, a neće više moći da glume nekakve žrtve predstavljajući se lažno kao nekakva alternativa vlastima. Razumljivo je da ih to pogađa i zato i po cenu poraza na izborima žele da diskredituju tzv. studentsku listu po svaku cenu. Bilo svojim uvaljivanjem na nju ili neprestanim napadima u sadejstvu sa vlašću što sve vreme čine.
Organizovani botovi vlasti i opozicije pišu gotovo identične tekstove po društvenim mrežama protiv nepostojeće tzv. studentske liste i ljudi za koje oni veruju da bi se mogli naći na njoj. Nesporni autoritet tih ljudi, njihova imena i prezimena, kao i potencijalni uticaj koji bi mogli imati na birače dodatno ih iritiraju. A najviše mogućnost pada tog i takvog Vučićevog režima za koji se oni makar deklarativno i pred javnošću zalažu da se dogodi.
Jedinstven slučaj u svetu je da najveći deo srpske opozicije ne traži izbore, već ih izbegava u širokom luku, podjednako preplašeni od njihovog ishoda kao i vlast. Na zahtev pobunjenog naroda u protestima širom zemlje da napuste parlamente gde obitavaju, odgovaraju negativno i prilično osiono ili se prave da jednostvano nisu odavde.
Očigledno će predstojeći vanredni parlamentarni izbori razotkriti sve, a pre svega ko je ko? I konačno otvoriti pitanje odgovornosti vlasti, ali i velikog dela tzv. opozicije za sve ono što se proteklih decenija dešavalo na prostorima Srbije. Možda će neko uspeti da nam ponudi odgovor kako je moguće da su oni postajali sve bogatiji u vremenu kad je narod bivao sve siromašniji. Kako su to oni nekakve žrtve, a o stvarnim se ćuti ili se preskaču kao da se ništa dogodilo nije, poput Ivana Matovića i Novice Antića koji nedužni već mesec dana čame u Vučićevim kazamatima.
Umesto da pokrene svakodnevne demonstracije ispred sudova i zatvora za njihovo puštanje, da svako od svojih brojnih gostovanja na dostupnim medijima počnu sa tim, najveći deo opozicije se bavi prozivkama tzv. studentske liste i ljudi za koje su uvereni da će biti na njoj. Ostalo su prepustili advokatima i članovima porodica uhapšenih koje svojim povremenim lajkovima podržavaju iz sve snage.
Za vlast je jasno zašto je toliko preplašena jer pre svega njeni predstavnici znaju šta su radili i koliko su zla naneli ovom narodu i državi. Panika da mogu vrlo brzo izgubiti slobodu i postojeće privilegije zbog pojave nekakve studentske liste ih čini potpuno neuračunljivim. Što se najbolje može videti po ponašanju predsednika Ćacilenda i njegovih najbližih slugu.
Ono što mnoge čudi je slično takva panika i neuračunljivo ponašanje mnogih sa tzv. opozicione strane. Očigledno svi znaju ono što većina pobunjenog naroda misli. Razvlašćivanje Vučića i njegove bulumente biće teško i veoma bolno za mnoge, ali do toga će doći pre ili kasnije. U svakom slučaju biće kako narod bude odlučio. Na izborima ili drugačije. Svejedno.
Promene su neminovne i otuda toliko otpora i napada na studentsku listu koja zvanično ne postoji osim trenutno u glavama onih kojih se i njihovi najbliži stide.
Srđan Škoro
