Dejan Savić, jedan od najboljih vaterpolista i selektora Srbije svih vremena, još jednom je govorio bez ikakve zadrške o svemu što mu je na duši, a njegove reči pogađaju direktno u metu.
Aktuelni selektor vaterpolista Crne Gore govorio je i o sportu o kom zna doslovno sve, ali i o situaciji u društvu, prenosi Nova.rs.
Povukao je paralelu u odnosu na vreme pre 30 godina kada je postojala Jugoslavija i današnju situaciju.
„Takav nam je mentalitet, podneblje je takvo, tradicija; tajna je u svemu, hrani, genetici. Svi se bave sportom i vole sport. Sistem je bio dobar, bio je savršen; nažalost, više ga kao takvog nema. “Gladni” smo, nismo bogati, mladi ljudi kroz sport traže izlaz i to nam je prednost u odnosu na bogatije zemlje. Pobede i porazi važni su u našim mentalnim sklopovima“, poručio je Savić.
Ipak, na tome se nije zaustavio, bio je još oštriji.
“Prsli smo ko pasulj. Idemo dođavola, otići ćemo u prah i pepeo. Mislimo da imamo slobodu, ali smo potpuno kontrolisani. Bavimo se tuđim, a ne svojim životima, nismo posvećeni sebi. Treba nam nešto loše kao što je bila korona da se vrati empatija, solidarnost, osećaj bliskosti. Sve je materijalno i u novcu. Kao što je rekao Endi Vorhol, pa svi imaju svojih pet minuta slave; svi su samo sebi bitni i važni i žele čuti samo sebe. Niko ne sluša. A da bi naučio naređivati moraš naučiti slušati”, pričao je u dahu za „Jutarnji list„.
Sistem vrednosti je po njemu ozbiljno narušen, a sada se svi predstavljaju lažno. U takvoj klimi je teško pronaći prave reči.
„Nas dvojica smo tu kao i mnogi (aludira na novinara prim. aut.), uživamo, a drugi pate. Nama je svejedno. Šačica bednih, ljutih i prebogatih imaju monopol, igraju se s nas nekoliko milijardi. Rasuo se sistem vrednosti. Mi smo rasli u državi koja je predstavljala nešto, imali smo samosvest, savršeno školstvo, zdravstvo, socijalno uređenje i bili smo srećni. Sada vladaju bes i nezadovoljstvo, svi glumimo i nosimo maske. Generalno, neće se dobro završiti“.
Zatim je odlučio da pojasni kako su egoizam i materijalizam postali supstitucija za empatiju.
„Lično mislim da već 30 i više godina živimo neke lažne živote. Izgubilo se ono Mandićevo i Kaporovo „daj griz, daj liz“, kad smo svi rasli i dizali se iz pepela i iz iste neimaštine i bili solidarni. Pomagali smo se tada, a sada smo zatvoreni u svoje samoljublje i egoizam. Imamo veštačke prijatelje na mrežama, svi su na telefonu, nema dijaloga, svi žele samo svoj monolog. Ne sviđa mi se to nikako i ne vodi nikuda“, završio je Savić.
