Od dolaska prve lopte u BiH 1903. godine pa do danas, Sarajevo je izbacilo mnogo majstora, romantičara – uživalaca fudbala i onih pravih vrednosti najvažnije sporedne stvari na svetu.
Danas kada krupni kapital, komercijalizacija, analitike i preterana taktika ubijaju čar i spontanost fudbala malo je onih koji se odupiru tome, koji imaju drugačije prohteve i drugačija zadovoljstva na terenu.
Feđa Dudić je jedan od zadnjih bedema fudbalske romantike. I danas dan je srčano brani, i danas dan u stilu pokojnog Milomira Odovića više ceni šut koji će završiti na semaforu nego povratni pas na svoju polovicu. Svesno, on gaji stil koji ga uslovljava na sve ili ništa.
Takav stil prepozna grupa ljudi čiji su motivi uvek iskreni i puni emocija – navijači. Insani koji u sve ulaze srcem i dušom, koji se ne vode materijalnim motivima.
Do pre dve godine je bilo nezamislivo očekivati pune tribine na stadionu Radničkog a danas je poseta od 7-8 hiljada postala sasvim normalan deo fudbalskog folklora u Kragujevcu.
Feđa je vratio živost klubu, gradu i ljudima oko kluba te nakon dugo, dugo vremena dao razlog Đavolima da skandiraju nečije ime, a oni najvatreniji nikad ne lažu i ne petljaju.
Tekst: Sead Smajić (Izvor: Realmedia.ba)
