Crvena zvezda živi u svom svetu Lige šampiona, potpuno paralelnom u odnosu na većinu superligaša. Partizan se trenutno muči, ali vratiće se. TSC, Vojvodina i Čukarički još i mogu nešto da ulože. Ostali? Ko se kako snađe. A u Kragujevcu se poslednjih godina prilično dobro snalaze što pokazuje i poslednji primer Stivena Činedua.
Centarfor iz Nigerije je ovog februara stigao na “Čika Daču” iz Širokog Brijega u kojem je jesenas na 10 utakmica upisao dva gola i jednu asistenciju. Taman koliko i na tri utakmice u dresu Radničkog 1923 kojem je tako doneo direktnih devet bodova i bar za sada sigurno treće mesto na tabeli Superlige.
Protiv Mladosti pogodak u 74. minutu za 1:0 u duelu sa direktnim rivalom za jedno od mesta u Evropi. Na gostovanju kod davljenika iz Tekstilca asistencija za Bogdana Mirčetića u 82. minutu i opet minimalnu pobedu. I onda protiv Novog Pazara pogodak u 56. minutu – i drugi na asistenciju omiljenog mu saigrača Mehmeda Ćosića – kojim je utaban put ka sigurnih 2:0.
Sve to od momka za kojeg Radnički nije platio nikakvo obeštećenje, samo je klubu iz Mostara ostavio određene procente od naredne prodaje. I zbog koga će u Kragujevcu verovatno lakše preboleti rastanak sa Evandrom, koji je sa sedam golova bio najbolji strelac ekipe Feđe Dudića pre nego što je baš pred meč sa Pazarcima pušten na jednogodišnju pozajmicu u Južnu Koreju koja će u klupsku kasu uneti 150.000 evra.
U doba milionskih transfera nije to previsoka suma. Ali jeste putokaz kojim mogu da idu srpski klubovi, naviknuti da žive od milostinje lokalnih vlasti. Uostalom, ni u Kragujevcu do skora nisu računali na prihode od prodaja igrača, ali se to promenilo sa dolaskom Slavka Perovića na mesto sportskog direktora i Igora Konatara, poslovnog direktora. Krenulo je s transferom golmana Ognjena Lukića u Rems za 450.000 evra, pa je onda Džofri Činedu uneo još 150.000, Bogdan Miličić je prodat Partizanu za 500.000, Milan Aleksić Sanderlendu u rekordnom 3.500.000 evra vrednom poslu, Stojan Leković je završio u Al Džaziri za 500.000, Sali Vižđi u Đeru za 150.000.
Priča sa napadačima je možda i najzanimljivija, jer Džofri Činedu je “ulovljen” dok je igrao u Finskoj, za Lahti. Evandra su otkrili u brazilskom trećeligašu Nautiku. Stivena Činedua u komšijskoj BiH kad su i Milutin Vidosavljević i Milan Vidakov bili van stroja zbog teških povreda. Na Džofriju i Evandru (kome ugovor ističe tek na kraju 2026. što znači da je još fudbaler Radničkog) već su profitirali, kako je krenuo Stiven Činedu biće i tu “šuške”. Kako objašnjava Feđa Dudić…
“Dovedemo igrača sa plaže, iz četvrte lige, damo mu neku platu, uzmemo obeštećenje, zaradimo, dovešćemo sad Činedua, pa ćemo uzeti na njemu, pa ćemo dovesti nekog drugog. I tako Radnički funkcioniše i tako Radnički živi. I tako će funkcionisati dok sam ja tu, i dok je tu Slavko, koji pogleda litvansku, letonsku ligu. Pa kad mi pošalje tamo, ja ne mogu da verujem koji je čovek fanatik. Ja jesam fanatik, ali on je još veći od mene”.
I što je najbitnije: rezultati ne trpe. Prošle sezone Radnički je posle 25 kola imao dva boda manje i bio četvrti na tabeli. Sada je treći sa četiri boda više od Mladosti iz Lučana, sedam ispred petoplasirane Vojvodine.
Jednako važno: izuzev onog debakla protiv Crvene zvezde (0:6) na tri prolećne utakmice nisu primili ni gol što je za Radnički “juventusovski” učinak u defanzivi.
Sad slede još dva žestoka izazova, „na Krovu“ s Čukaričkim, pa okršaj sa TSC-om kod kuće, onda dva na papiru laganija meča protiv Jedinstva i Napretka – mada oba na strani – i za kraj regularnog toka sezone derbi sa Partizanom. A onda i izvestan plej-of, skoro pa da je i matematički osiguran. Tu već Kragujevčane čeka sasvim drugačiji izazov, jer u duelima sa timovima iz vrha nisu toliko superiorni.
Ali ako Stiven Činedu bude pogađao kao i Džofri i Evandro pre njega, biće tu i bodova i zarade, a možda i nove evropske avanture.
Tekst: Mozzartsport/bezcenzure.rs
FOTOGRAFIJE: FK Radnički
