Čitava planeta je u previranju izazvanom digitalno-tehnološkom revolucijom i sve većom upotrebom veštačke inteligencije.
Pred našim očima nestaje industrijski kapitalizam i nastaje finansijski, odnosno korporacijski vid kapital odnosa. To donosi promene u svim segmentima života. Današnji svet je postao oličenje pohlepe čiji su „zaštitni znaci“ Ilon Mask na planetarnom, a Žeks Mitrović na srpskom nivou. Samo jedan posto svetske populacije drži na svojim računima veće bogatstvo nego što su bruto društveni proizvodi većine država sveta.
Ti bogataši uništavaju demokratiju kao najmanje loš od svih oblika vlasti, i stvaraju svoje oligarhije. Zarada novca po svaku cenu, najčešće korupcijom i pljačkom, razara pravni poredak, odnosno državu.
Umesto stručnosti i zakona, prava i pravde, društvima dominiraju korupcija, pljačka, nepotizam, demagogija, nestručnost, autoritarnost i sve veće siromaštvo građana. I onda iznenada na periferiji tog opšteg kapitalističko-političkog kovitlaca, u Srbiji se takoreći niotkuda pojavljuje pokret otpora takvom društvenom uređenju, u kome manjina na vlasti ima sva prava, a nikakvu odgovornost.
Studenti u Srbiji su tu društvenu nelogičnost i nepravdu, instinktom svoje mladosti shvatili prilikom pogibije petnaest ljudi padom nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Svesno ili ne, postali su retka, ako ne i jedina društvena grupa, pa i politička snaga u Evropi i svetu, koja afirmiše i bori se za principe bratstva, sloge, zajedništva, solidarnosti, prava i pravde.
Traže da se država vrati na Ustavna podešavanja, a to znači da se zakoni poštuju i važe jednako za sve. Zato se devedeset posto građana Srbije priključuje njihovim protestima. Gotovo svakodnevno međutim, priznanja pa i podrška njihovoj borbi za društveno resetovanje stiže i iz bivših jugoslovenskih republika. A prošle nedelje konačno i iz Evropske unije.
Naime, posle pisma prevare koje je režim Aleksandra Vučića uputio ambasadorima zemalja Evropske unije i u kome laže ne samo da su ispunjeni svi studentski zahtevi, nego i da njegov režim zahvaljuje studentima što su u fokus zbivanja stavili borbu protiv korupcije, Demokratska stranka je zatražila da njihova delegacija poseti Brisel i u razgovoru sa Odborom za spoljnu politiku i rukovodstvom Evropskog parlamenta i Komisije, objasne događaje u Srbiji.
Objasnili smo evropskim zvaničnicima – kaže Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke, da je, zahvaljujući studentskim protestima, na ulicama u svim srpskim gradovima preko milion ljudi. Rekli smo da to ne može biti stabilokratija, zbog koje je Evropa tolerisala Vučićevu diktaturu na unutrašnjem planu.
Neoborivim argumentima objasnili smo rukovodstvu Unije da režim Aleksandra Vučića neće nikad ispuniti zahteve studenata, jer lanac korupcije vodi direktno do njega. Skrenuli smo im pažnju takođe, da je on u stanju da napravi još veće probleme i Srbiji i Evropskoj uniji, tako što bi izazvao nove etničke sukobe u regionu, pre svega u Bosni i Hercegovini preko Republike Srpske.
Budite sigurni da posle naše posete, Evropska unija gleda drugim očima na događaje u Srbiji, a i pre svega na veličanstvene proteste naših studenata – rekao nam je na kraju Srđan Milivojević, predsednik Demokratske stranke. Ova opoziciona partija je na taj način pokazala kako se pomaže studentima ne mešajući se u njihove proteste.
Postoje i drugi pokazatelji da je Evropa očarana onim što rade naši akademci zajedno sa građanima. Poznati italijanski reper David Bori napravio je muzičku podršku studentima Srbije u kojoj između ostalog kaže: „Srbija – studentski protesti traju već 100 dana. U novinama to ne piše, televizije ćute. Ali protesti ne posustaju, već postaju sve moćniji. Šire se. Pridružuju se zemljoradnici, lekari, prosvetari, advokati i radnici…
Umorni od korumpirane vlasti, kao neki dobar zemljotres drmaju zemlju. I pored pretnji, laži i hapšenja, mostovi su blokirani. Bez političkih partija, bez šefova i vođa, samo ujedinjeni ljudi, korak po korak na putu, koračaju generacije u pravcu budućnosti. Nekoliko kapi preraslo je u oluju. Protesti teku kao voda Dunavom.“
Još očaraniji našim studentima je engleski autor televizijske reportaže pod naslovom „From silence to a road“, u prevodu od tišine do buke. U njoj se kaže: „Bez lidera, bez partija, samo ljudi. Menjaju Srbiju. Od tišine do buke. Srpska protestna generacija je stigla. Mi nismo političari, ali menjamo politiku. Ovo se događa kada nacija ustane zajedno.
Protest koji ne mogu da ignorišu i koji ne mogu da kontrolišu. Istoriju pišu oni koji se pojave. Pokret bez lidera je pokret koga se oni najviše plaše. Srbija se budi i neće se ponovo uspavati. Ni levo ni desno, samo napred. Kada pravda zakaže, ljudi ustaju. Ulice pripadaju onima koji po njima hodaju.
Ako ne mi, KO, ako ne sada, KADA. Mi ne čekamo promene, mi ih stvaramo. Ovo je veće od bilo koje partije, ovo se radi o svima nama. Bez lidera, bez partija, samo ljudi kojima je dosta svega. Bez mikrofona, bez govora, samo hiljade koje kažu dosta. Ovde se ne radi o biranju strana, ovde se radi o dobrom i lošem. Srbiji je potreban tvoj glas“.
Milojko Pantić
FOTO: Fonet/Zoran Mrđa
