Tri lidera opozicije Zdravko Ponoš, Dragan Đilas i Miloš Jovanović, uputili su svoje političke poruke u večernjem programu na TV N1, od kojih možda najviše odjekuje rečenica novinarke Ivane Momčilović.
A to je da se pozivu nisu odazvali Miroslav Aleksić i Savo Manojlović, jedan je na terenu, drugi ne odgovara gde je.
I još odjek ima i taj žalobni ton, da eto N1 prati studente, da režimske televizije prate Vučića, i tako da su, konačno i oni, prikraćeni, uspeli da dospeju u medije.
U drugom delu večernjeg programa N1 gostovala su još dvojica opozicionih poslanika Srđan Milivojević i Aleksandar Jovanović Ćuta.
Radomir Lazović pojavio se pak, sutradan u jutarnjem programu Nove S.
Osećate li koliko ovaj televizijski raspored odgovara stvarnom grupisanju i blokovskoj podeli unutar parlamentarne opozicije Vučićevom režimu?
Istina, oni svi ponavljaju isto, da rade usaglašeno, da su jedinstveni, pozdravljaju narasli studentski pokret, ukazuju na posrtanje režima i – objašnjavaju da nema uslova za izbore.
Ne može čovek a da se ne zapita, a zašto te uslove ne stvorite, odnosno ne izvojevate, uvažena gospodo? Kad ćete, ako nećete sad?
Izborni uslovi ne mogu biti ni oktroisani ni darovani, i oni su živa politička tvar, oblikuju se u skladu sa društvenim trenutkom.
Moguće ih je preoblikovati uz smelost i podvig, valjanu odluku i veru u sebe.
A papagajsko ponavljanje „prelazna vlada“ ne vodi ničemu, jer prelazna vlada ne postoji sama po sebi, nju uvek neko garantuje.
Na primer, strani faktor kao EU u Makedoniji, ili državna institucija kao što je to bio Milan Milutinović, u svojstvu predsednika Srbije, posle Petog oktobra.
Srpska opozicija očito nema ni jedno, ni drugo, i uporno se ponaša kao slučajni klijent antivučićevske javnosti.
Kad Miloš Jovanović kaže, nek SNS većina sama smeni svoju vladu u Skupštini, ne pomišlja li da time prepušta studentsku pobedu, obaranje Vlade Miloša Vučevića, pravo u krilo Vučića?
Kad Đilas tronuto kaže da opozicija ima ljude po unutrašnjosti koji trpe strahovite pritiske, pomišlja li u sebi, sa kojim bi žarom sada ti ljudi, osokoljeni studentskom revolucijom, branili glasačke kutije? Je li i dalje tako nedostižno da opozicija izađe sa svojim brojanjem glasova, bilo na izborima, bilo na referendumu o Vučićevoj ostavci?
Protivno je zdravom razumu u isto vreme pričati kako studentska revolucija preobražava srpsko društvo, a da su jedino izborni uslovi ostali isti.
Ni Vučić nije više isti, ni režim više nije isti, a opozicija je i dalje nesvesna koliko više nije ista, i da sada više nema tih uslova koji nisu na njenoj strani.
Jasmina Lukač (Izvor: Danas.rs)
