Veličanstvena pobuna mladosti u Srbiji se već sada može smatrati najvećim događajem koji nam se dogodio u ovom veku. A ukoliko se sve završi pozitivno i u skladu sa definisanim zahtevima, studentski protesti će doneti takvu promenu kakvu kao nacija nismo imali još od Prvog srpskog ustanka.
Već sada je na scenu vraćena kritička svest, već sada je više stotina hiljada ljudi osetilo da od njih ipak nešto zavisi, već sada smo dobili nove generacije koje će na društvenu scenu stupiti kao pobednici. Sve ovo treba da donese to da kao društvo napravimo nekoliko institucija uz pomoć kojih ćemo se nositi sa izazovima novog vremena u koje čitavo čovečanstvo ulazi.
Po mom uverenju to su tri institucije. Prvo, smenjivost i krivična odgovornost nosilaca vlasti koje moraju postati standard koji možemo dostići samo ukoliko Aleksandar Vučić i njegovi saučesnici budu odgovarali pred našim sudovima po našim zakonima. Drugo, oduzimanje imovine stečene kriminalom koja bi kroz poseban fond bila stavljena u funkciju razvoja obrazovanja i karijera mladih ljudi. Treće, institucija Univerziteta koji je ponovo postao Velika škola mora dobiti korektivnu ulogu u društvu time što će zasluženo dobiti najveći autoritet i kredibilitet koji mu je planski decenijama podrivan.
Međutim, da bi se sve ovo ostvarilo prvo je neophodno odbraniti studente, đake i njihove profesore od frontalnog napada koji se sprema i u kojem će učestvovati više različitih agresora. Vučić je svakako najaktivniji u napadima jer je i najugroženiji. Svašta je do sada pokušao i ništa mu nije polazilo za rukom. Naprotiv, bukvalno je svaka njegova akcija stvarala reakciju i pobuna je samo rasla. Nedavno su i njegovi poverioci i zaštitnici iz inostranstva videli da je u problemu, jer je vest o studentskim protestima u Srbiji postala viralna na globalnom planu. Tu dolazimo do drugog pravca iz kojeg će studenti biti napadnuti. Međunarodnom faktoru Vučić odgovara jer sa njime imaju različite dilove, koji su često i lični dogovori sa nosiocima vlasti u pojedinim državama ili institucijama. Njima nikako ne odgovaraju promene u Srbiji prevashodno jer bi to značilo da im propadaju kombinacije, ali i zbog toga što bi, ako bude uspešan naš model, mogao da se poput virusa proširi i na druge države.
Otuda za tri meseca niti sa jedne važne tačke u svetu nismo mogli da čujemo reči podrške za ono što se kod nas dešava. Naprotiv, svako je na svoj način osudio proteste i podržao vlast. I SAD i EU i Rusija i Kina. Međutim, ni to nije pomoglo i zato sada kreće inicijativa iz svih spomenutih centara moći oko toga da se u Srbiji mora povesti dijalog o načinima rešavanja krize, a u kojem bi učestvovali svi društveno relevantni faktori uključivši studente, đake i njihove profesore.
Naravno, moderator tog dijaloga bio bi Vučić, čime bi ponovo dobio autoritet koji mu je debelo poljuljan i priliku da svoju kriminalnu organizaciju SNS prepakuje u novi politički pokret i da tako poput zmije promeni košuljicu i krene dalje. I konačno, da bi čitava operacija dobila neki demokratski okvir, što delovanjem iz inostranstva što preko dugih prstiju Vučićevog režima, više različitih opozicionih političkih entiteta je takođe krenulo u inicijativu prema studentima nudeći im da postanu deo političkog procesa. Nimalo slučajno, i ti opozicioni entiteti nude dijalog vlasti i opozicije uz moderiranje od strane studenata i profesora.
Dakle, sasvim je jasno da je organizovana igra koja za cilj ima da pre svega studente uvuče u dnevnopolitičku priču i ulogu moderatora između vlasti i opozicije. Procenjeno je da pobuna najlakše može da bude ugušena time što će se iscrpiti kredibilitet nosilaca čitave priče. Zato je jako važno da i studenti i njihovi profesori odbiju otrovne jabuke koje im nude sa svih strana. Put kojim su krenuli je dobar, a o tome najbolje svedoči činjenica koliko ih naroda sledi i kolike su promene već sada doneli.
Treba nastaviti sa rušenjem autoriteta Vučiću i na taj način ga treba potpuno delegitimisati i detronizovati. Tek kada njegov uticaj u društvu više ne bude od bilo kakvog značaja ima smisla ući u dijalog, do tada nikako.
Miroslav Parović, predsednik Narodnog slobodarskog pokreta
